Sopilja- selo u kome važi zakon jačega

Autor: Milanka Kovačević Aktuelno Društvo
8 minuta čitanja
Život u Sopiljima je teror koji nema kraja- Janko Matković

Problemi u nevesinjskom selu Sopilja između porodice Matković i Luke Čuljka ne jenjavaju. U ponedeljak je Čuljak prijavio da je na njega pucano. Okrivio je policajca u penziji Miroslava Mrkajića koji je to negirao. Dok se čekaju rezultati parafinske rukavice, slučaj je još jednom ogolio indiferentan odnos nadležnih prema problemu koji traje.

janko-matkovic-sopilja
Život u Sopiljima je teror koji nema kraja- Janko Matković

Promena ima. Više nikakvo pravo nemamo, pa ni ono na goli život“ drhtavim glasom odgovara Janko Matković na pitanje da li se nešto promenilo u poslednje vreme.

Sa suprugom živi u nevesinjskom selu Sopilja koje je regionalno postalo poznato kao mesto u kojem je bilo najviše intervencija policije. Povod su komšijske razmirice između Matkovića i Luke Čuljka o kojima je “Direkt” pisao u nekoliko navrata.

Maltretiranje bez kraja

8o-togodišnjak Janko Matković oseća nemoć. Psovke, kamenice, uvrede svake vrste, samo su deo svakodnevice, tvrdi.

Ne znamo od života šta da radmo. Iz policije više i ne reaguju. Kad se nešto desi samo kažu da dodjemo da damo izjavu. Obraćao sam se i opštini, kažu da bi najbolje bilo da nekakav dogovor nađemo sa Čuljkom. A kako da se dogovorite sa nekim sa kim nikakav dogovor nije moguć. Kaže on nama: „Podaviću vas, pa ću vas povešati da izgleda da ste izvršili samoubistvo“, sa suzama u očima prepričava Janko Matković detalje svoje svakodnevice.

Selo Sopilja je mesto na kome je kapitulirala država. Čini se da su nadležnima dosadili, pa sve češće okreću glavu od problema.

A Čuljak je na međi nelegalno izgradio objekat, sada je stavio i krov, pa me je pre neki dan, dok sam prolazio, iznenada zasuo prljavom vodom. Mogla je biti i neka kiselina, celu noć nisam spavao“, priča Janko i dodaje da može da se žali nama jer više nema kome. Dodaje da je borac prve kategorije, da je imao niz operacija, nedavno i intervenciju na oku.

Matkovići kažu da su molili u opštini da im se nađe neki nužni smeštaj: „da me isele odavde, da im poklonim ovu kuću i sve, ali kažu da ne mogu ništa da urade“.

Za Velemira Kovačevića je problem u Sopiljima bio jedan od povoda da se odseli za Šumadiju. Nadomak Kragujevca malo je odahnuo od te more. Kaže da je „sve što napišemo malo da se opiše ta sprega kriminala i bezobrazluka“.

Ovo je država korupcije gde pošten čovek strada. Ni od jedne institucije nisam dobio zaštitu, a obraćao sam se od opštine, preko republike, do VSTV i Predsedništva BiH. Niko nije imao sluha za nas obične, ali je imao za kriminalce. Normalan čovek pred tim kapitulira. Samo sedmoro ili osmoro čeljadi živi na tom velikom prostoru, ali problemi ne jenjavaju. Evo, Luka je preorao neku njivu koja je trenutno predmet spora, dakle, ne bi smeo nikako da je dira. Policiju su zvali, a oni kažu: „Nismo mi geometri“. To ne biste mogli da verujete. Za mene je policija jedno zločinačko udruženje“, ogorčeno priča Kovačević.

Neka vidi narod bruku i neka ostane zabeleženo kako je dvoje staraca maltretirano naočigled svih institucija. Ali, džaba institucije ako ne rade, ako je država mafijaška“.

Da na njega nema razloga niko da se žali izričit je Luka Čuljak. Kaže da nikada ne bi radio ništa skaredni ili protivno njegovim principima.

Ja sam dostojanstven čovek. Nikada nisam bilo šta uradio, oni su stari ljudi. Oni izmišljaju. Samo živim na svom imanju“ kategoričan je Čuljak, a napade na njega objašnjava nastojanjima komšija da ga, kao Hrvata, proteraju sa imanja .

Penzionisani policajac Miroslav Mrkajić, pak, tvrdi da je maltretiranje dve stare osobe naočigled celog Nevesinja nedopustivo.

Ponašanje Luke Čuljka ima karakteristike psihopatologije. Poslednje dve nedelje je nepodnošljivo. Dovezao je dve ture smeća iz njihove kuće, zapali da sve smrdi. Ako krenu da gase, on ih gađa kamenjem. Kad dodjemo, uglavnom ga nikad nema tu. U ponedeljak smo ga uhvatili na delu. Kada sam mu rekao da sam ga video sopstvenim očima da pali smeće, pitao me je da li sam ja postao zaštitnik Matkovića. Rekao sam mu da ostavi đuturume inaće će imati posla sa mnom. Njemu kao da se nešto otkačilo. Počeo je da psuje, potpuno je izgubio prisebnost. Ja sam pozvao policiju, a kad su došli, rekao je da sam pucao. Potom je urađena parafinska rukavica i uviđaj”, opisuje događaj Mrkajić.

Zadovoljavajuća bezbednost

Iako Mrkajić kaže da kod sebe nije imao oružje, Luka ostaje pri svojoj tvrdnji.

Ja znadem šta je bilo, drugo me ništa ne zanima Da sam ja pucao, ne bih promašio, prenesite to Mrkajiću“. Za paljenje koje upražnjava poslednjih dana kaže: „Normalno je da čistim smeće oko kuće, sve radim na svom posedu. Sada je mladi kadar u policiji koji je u poziciji da provodi zakon na pravi način. Prošlo je vreme siledžija kada su me proterivali sa mog imanja i maltretirali. Nije ovo više ‘92.“,

Iz PU Trebinje potvrđuju da je “lice prijavilo da je na njega pucalo lice M. M. Obavešteno je Okružno javno tužilaštvo u Trebinju koje je naložilo da se sva lica saslušaju kako bi se utvrdila tačnost prijave, a nakon toga, zavisno od rezultata, da se preduzmu i druge mere i radnje kako bi se događaj dokumentovao”, stoji u odgovoru koji nam je dostavljen.

Inače, iz PU Trebinje su ocenili zadovoljavajućim bezbednosno stanje “s obzirom na parametre na osnovu kojih se ceni stanje bezbednosti u nekoj lokalnoj zajednici”. Dodali su da je PS Nevesinje tokom ove godine evidentralo 15 prekršaja koje je počinilo lice L. Č. i u svakom je pokrenut prekršajni postupak. L. Č. Je počinio i krađu zbog koje je Okružnom tužilaštvu u Trebinju dostavljen izveštaj o počinjenom krivičnom delu.

U odgovoru stoji i da su policijski službenici evidentirali 40 prijava od porodica Matković, Kovačević i Čuljak. Za neke do njih policija, tvrde, nije nadležna. Održano je i 11 sastanaka sa porodicama kako bi se njihov spor rešio, a policijski službenici su dostavili sedam informacija drugim organima u selu Sopilja.

Organi su, pokazalo se, nemoćni da se problem reši. Mrkajić kaže da je na savesti svakog kako će da se postavi u datoj situaciji.

Zvao sam predsednika Skupštine opštine i mesnog paroha da pokušamo da iznađemo neko rešenje i da iselimo Matkoviće. Oni nemaju nikoga a ja sam spreman da platim pola stanarine da ih spasim maltretiranja kojem su neprekidno izloženi“, rekao je Mrkajić i zaključio da je za Nevesinje sramota da mirno posmatra kako dve stare osobe svakondevno trpe teror i svakodnevno poniženje.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *