Za razliku od BiH i Srbije u kojima novinarske priče o korupciji najčešće ostaju bez reakcije nadležnih, u Sloveniji policija i tužilaštvo automatski reaguju, kaže Simona Habičič bivša novinarka i članica organizacije “Transparentnost Slovenija” pišu “Južne vesti”.
Izvor: Južne vesti
Umesto pokretanja istrage, novinarske priče o koruptivnim radnjama javnih funkcionera u Srbiji često završe “zaglavljene” u etru ili čak funkcioneri odgovore napadom na novinare pišu “Južne vesti”.
Situacija u BiH je gotovo identična. Veliki broj priča je ostao bez reakcije nadležnih, a neretko se novinari koji se bave korupcijom optužuju da podrivaju sistem ili da su instruisani od strane “stranih centara moći”.
U Sloveniji je potpuno drugačije, kaže bivša novinarka i članica organizacije “Transparentnost Slovenija” Simona Habičič.
“Nadležni organi reaguju, jer to im je baš negativna propaganda, ali mislim da novinari moraju da imaju zaleđinu. I još nešto, veoma je, naravno, važno da sve činjenice budu proverene. Ali, da, reaguju, naročito kada su te neke veće priče”, kaže Habičič.
Habičič dodaje da je možda najčuveniji primer u Sloveniji novinarska priča o korupciji u političkim krugovima vezano za izgradnju elektrane “Šoštanj” bloka 6TE.
Naime, nakon medijskih objava da ovaj veoma vredan projekat koji finansira Evropska investiciona banka “obavijen” korupcijom, u Sloveniji je podignuto više od 10 optužnica za ktivična dela pronevere od 285 do 350 miliona evra.
Ipak, postoji nešto zajedničko za političare u Sloveniji i ovde, a to je vrdanje. Habičič kaže da i slovenački političari pokušavaju da izbegnu odgovornost i novinare, ali za razliku od Srbije i BiH, u ovoj nekadašnjoj članici SFRJ, pravosuđe odrađuje svoj deo posla.