U prošloj nedelji smo vratili kazaljke, ali i vreme. Stupamo u već viđeno. Kad se sve sabere, ispada da je sećanje vinske mušice na ovim prostorima blagoslov. Takvi budućnost mogu da iščekuju sa nadom. Ostalima je jasno je da u hrčkovom točku živimo dan mrmota.
Vratili smo kazaljke na zimsko računanje vremena. Kao što nama ume da se desi, zaneli smo se, u tome prerevnovali, pa se probudili u nekoj prohujaloj deceniji obeleženoj pretnjama, ubistvima, blokadama, nekim lošim momcima i nekim sivim slikama, naivno se nadajući da je sve iza nas.
Sedmica nam je počela nastavkom smena. Ovaj put je leteo ministar Malešević koga je nemila vest zatekla u Beogradu, na Sajmu knjiga. Nadamo se da mu je u takvom okruženju bilo lakše da ispije tu čašu žuči. Istini za volju, malešan je bio njegov doprinos obrazovanju i prosvećivanju. Ovom Dositejevom antipodu bliži su bili praporci nego knjige, pa će ostati upamćen kao ministar za čijeg mandata je veronauka ušla i u srednje škole.
Neznanje oslobađa. Odsustvo informacija takođe. Međutim, ovaj svet je već odavno globalno selo, a prizori normalnog života mame. Armija migranata ide Evropom, ali i Amerikom. Honduras, Gvatemala, Nikaragva, Meksiko, sve je na nogama i kreće u seobe. Ljudi umorni od siromaštva, narko-mafije, bezakonja i odsustva nade da će biti bolje tu gde jesu. Svet se uznemirio i nepovratno se menja. Za sada rešenja nema što znači da možemo očekivati eskalaciju problema. Ona se i desila u sedmici iza nas na granici sa Hrvatskom. Granični prelaz je i dalje zatvoren, migranti dolaze, a stiže i zima. Znajući naše zvaničnike koji nisu kadri da reše ni jednostavnije zadatke, dobru se ne nadajte.
U neka stvarno ružna vremena vratila nas je i egzekucija dva policajca u Sarajevu. Mada su, kako se to kaže, na slučaju angažovane sve policijske i bezbednosne snage, za izvršiocima se još traga. Ako država, a policajci na dužnosti jesu država, ne može da se odbrani od napadača, na šta da računaju obični građani? U stvari, oni su već upoznati sa tim, na plastičnom primeru u Banja Luci, gde se već 217 dana postavlja pitanje: Ko je ubio Davida?
I dok jedni (policajci) ginu, drugi nemaju problem da zarađuju sa obe strane zakona koristeći situaciju, uniformu i instituciju. Sredinom sedmice je u Hrvatskoj uhapšen pomoćnik šefa Krim-policije Brčko distrikta sa kilogramom kokaina vrednosti četvrt miliona maraka. Dodatni je to udarac za policiju čiji je ugled u javnosti ionako na niskim granama. Da nije žalosno po nas, bio bi to smešan događaj jer je, pišu hrvatski mediji, kao u vicu, dotični policajac “pao” zbog svoje gluposti. Osim što su suspendovali uhapšenog, iz policije se nisu oglašavali. Niko izgleda ne oseća odgovornost što im je kolega istovremeno i član narko-klana. Ako su znali – i oni su učestvovali. A, ako nisu znali – pa kakvi su to policajci?! Uostalom, nakon filmske pljačke koju su onomad izveli specijalaci na auto-putu kod Banja Luke, sve što pomislite o policiji može biti i verovatno jeste tačno.
Nakon sednice Glavnog odbora postoje osnovane sumnje da je SDS, budući da nije dočekao svanuće, ili zalutao u magli ili ga je uhvatila pomrčina. Samo tako može da se objasni saopštenje koje je trebalo biti razrešenje krize u ovoj stranci, a ispalo je – ćorak. Ako niste znali, SDS ima program i platformu, dakle, tu je kapacitet za pregovore. Pritom je to i ozbiljna stranka sa načelima. Ako im uopšte u nekoj budućnosti bude potreban novi slogan predlažemo: SDS – može da bude, ali ne mora da znači.