Sredinom decembra ga je USAID proglasio za “Heroja BiH”. Vlast u RS i oni koji je podržavaju se ne libe da ga u javnosti nazovu autošovinistom, izdajnikom, ukratko, stranim plaćenikom. Mrskom vrstom za koju još nemaju rešenje. Otuda se ova nagrada može posmatrati i kao priznanje, ali i kao etiketa. Čini se da Puhalo za to ne mari. Aktivan u medijima, ali i na tviteru, uzburkava duhove i razbija stereotipe. Neretko se čini kao usamljeni glas razuma što je negde i logično pošto je psiholog po profesiji.
– Omiljena si meta poruka mržnje na netu. Za njih si izdajnik, autošovinista i strani plaćenik. Budući da si psiholog, kakav je po tebi psihološki profil prosečnog stanovnika BiH i da li smo tu već u nekoj shizofrenoj situaciji budući da se stanovnici RS i FBiH predstavljaju kao da su sa različitih planeta?
Mislim da griješiš, stanovnici BiH su isti i funkcionišu po istoj matrici. Ako govoriš i pišeš što prija njihovim ušima tj. u skladu sa njihovim stavovima odmah si pametan, iskren, hrabar i sve ostalo pozitivno. Čim kažeš ono što im se ne sviđa onda postaješ glupan, isti kao i drugi i sl. Ovo se pogotovo odnosi na nacionaliste sve tri konstitutivne fele. Prosječan stanovnik BiH ima oko 40 godina, završenu srednju skolu, primanja tek da preživi i da im nije sela ili bašte, bio bi gladan. Voli da gleda televiziju, ali svoju, dok su ostale TV njihove i lažljive. Njegova informisanost je selektivna i pristrasna, ne voli činjenice i podatke, ali ima stav o svemu. Njegov riječnik je siromašan i identičan političaru kojeg preferira. Ne čita mnogo, ne trudi se da provjerava informacije. Plaši se rata, tjera djecu iz zemlje, a ako odluče da ostanu onda ga moli da ćuti i trpi. Muka im je od trenutnog stanja u državi, ali nema hraborsti da bilo šta promjeni. Njihovo moralno rezonovanje je vrlo jednostavno, dobro je kada mi njih zajebemo, a loše kada oni nas zejebu. Kompromis je poraz i izdaja. Sve u svemu razlikujemo samo po tome u kojoj se bogomolji molimo Bogu i ničem vise.
Što se tiče mržnje na netu, ja to doživljavam kao ekstreman vid neslaganja sa mojim stavovima, iznesenim vrlo direktno. Iskreno, to me nešto mnogo ne pogađa, ali volim svoje hejtere, jer oni mi pomažu da razumijem i drugačije viđenje nekog događaja ili interpretacije činjenica. Hejteri su korisniji za mene od tapšača po ramenu, jer te tjeraju da stalno promišljaš, čitaš i propituješ sebe i svoje stavove.
Što se tiče autošovinizma, Muharem Bazdulj je u junu kazao da ja nisam autošovinista i to je za neme završena priča, a izdajnik ne mogu biti jer nemam šta da izdam osim sebe. Strani plaćenik je već ozbiljna stvar i nisam ja kriv što su se Srbi stisli pa neče da plate kao CIA, Soroš, štiftunzi, Bakir, gej lobi i ostali. Da plate radio bih ja i za njih.
– Da li je poslednje priznanje koje si dobio argument više za one koji te napadaju? Kako si ga ti doživeo?
Iskreno, malo ko i zna da me USAID proglasio „Herojem BiH“ pogotovo u Republici Srpskoj. Ni meni nije jasno zašto sam dobio tu titulu, kada samo filozofiram i pametujem, što danas može svako. Kada pogledate ostale heroje, vidite da ljudi rade ozbiljne stvari, mnogo korisnije za društvo, od mog blebetanja. Ipak, drago mi je da sam dobio ovu nagradu ove godine, jer je u današnjem kontekstu u Republici Srpskoj čisti pank, a to znači guranje prsta u srpsko oko i provokacija. Mnoge ta nagrada nervira, ali šta da im radi. Naravno, moji „obožavaoci“ su i to protumačili kao potvrdu moje izdaje.
– Iz tvog stručnog ugla, da li je danas moguće ovde ostati normalan? I koji su tvoji saveti da se sačuva zdrav razum?
Prije svega nije normalno da budeš normalan u nenormalnom društvu. Tako da danas nema veće patologije za ljude, nego da se prave da je sve normalno. Danas u BiH je normalno da budeš ljut, frustriran, bijesan, samo je pitanje kako sve to kanalisati u nešto konstruktivno za sebe i društvo. Postoji nekoliko načina. Prvo moraš misliti svojom glavom, govoriti to što misliš, a ponašati se kako govoriš. Ovo je recept Gandija. Takođe, važno je da sve ono što se dešava u BiH gledaš iz perspektive nekog pristojnog društva, jer ako to ne radiš situacije u BiH postaje normalna. Empatija je veoma važna, jer to nam pomaže da razumijemo druge i saosjećamo sa njima. Takođe važno je da se dobro spavaš, da radiš u bašti, imaš neki hobi i jedeš s kašike.
– Čini se da se sa lakoćom poigravaš tabuima ovde. Da li je to hrabrost ili uzaludan posao?
Recimo da se ja trudim dobro zezati sa svim onim što mi smeta. Oko nas je mnogo laži, poluistina i folera, a ja samo pokušavam da kroz neka pitanja sve to propitam. Nema tu hrabrosti, to je zabava, jer jedino tako možeš sačuvati zdrav razum u ovim vremenima. Ozbiljno se zajebavati sa svim i svačim.
– Kako vidiš narednu godinu?
Biće zajebana, neki dan sam to fino formulisao – treba izbjeći izolaciju, mobilizaciju i inflaciju.