U rudniku je već 42 godine. Radni vek je proveo na rotornom bageru kojim rukuje od ‘83. godine. Tvrdi da solidarnosti među rudarima još ima, a ove godine je, povodom Dana rudara, u grupi radnika nagrađenih za zalaganje na radnom mestu i ostvarene rezultate. Od novčanog dela mnogo više mu znači priznanje za trud koji ulaže više od četiri decenije.
Radivoje Vasiljević je započeo svoju karijeru u rudniku 5. decembra 1979. Već 42 godine ulazi na kapiju RiTE Gacko i zauzima svoje mesto na rotornom bageru kojim kopa otkrivku u površinskom kopu gatačkog rudnika. Čestitke prihvata sa zadovoljstvom. Kaže da mu ovo priznanje mnogo znači.
“Očekivao sam i nisam, mada sam jedan od najstarijih rudara. Ovih dana ću u penziju. Iza mene je 42 godine smenskog rada. Nikada nisam tražio promene ni olakšice. Zdravlje me je poslužilo. Od ovog posla sam školovao četvoro dece, izdržavao porodicu”, priča nam Radivoje koji se u rudniku zaposlio sa 18. godina, čim je završio zanat.
“Tada ni kop nije postojao. Sada, kad pogledam šta se sve promenilo za ovih 40 godina, to tada nisam mogao ni da zamislim”, govori Radivoje koji je, rukujući rotornim bagerom, prekopao lavovski deo Gatačkog polja kako bi se obezbedio ugalj za termoelektranu.
Kao mladić je više voleo noćni rad, a sada mu već smeta.
“Nekada sam, dok sam bio momak, voleo što radim po smenama. Voleo sam i da odem na sijelo, da izađem, a tad se nije moglo otići sa posla, izaći iz rudnika”, priseća se ovaj rudar i dodaje da se malo šta promenilo u samom poslu u proteklih 40 godina.
“Nekada se mnogo više fizički radilo. Sada je dosta toga preuzela mehanizacija. Mi smo nekada sve lopatama čistili, a sada je malo drugačije. No, i pored toga, ovo je težak posao. Ne kaže se uzalud da je rudarski hleb sa sedam kora”, priča nam Radivoje koji je sačuvao vedrinu duha i optimizam.
Tvrdi da teškoće nisu promenile ni rudare koji su oduvek bili solidarni.
“Solidarnosti je uvek bilo, a ima je i danas. Poštujemo jedni druge i u volji i u nevolji, što se kaže. Rudari su uvek bili tu jedni za druge”.
Rado se seća svih druženja, svadbi, rođenja dece, svih radosti i velikih događaja u životu malog čoveka koje je delio sa kolegama.
“Život jeste težak, ali ako je uz dobre prijatelje, onda se lakše sve podnosi”.
Nakon 42 godine rada Radivoje sa zadovoljstvom iščekuje dane u penziji. Nagrada za najboljeg rudara ove godine mu dođe kao kruna jednog lepog radnog veka. Mada je novčani deo simboličan, mnogo mu više znači to što je njegov rad primećen.
“Nije sve u novcu. Meni mnogo više znači to priznanje, da se moj doprinos vrednuje”.
I ove godine svoj dan će gatački rudari obeležiti sa kolegama radno i nenametljivo.
Redakcija “Direkta” svim rudarima čestita Dan rudara tradicionalnim pozdravom – Srećno!