Siniša Mandić i Srđan Vujović nisu bili u sukobu interesa kada su glasali za sebe prilikom izbora za predsednika, odnosno potpredsednika Skupštine opštine Gacko, ocenila je Komisija za žalbe Republike Srpske. Time je poništeno ranije rešenje Republičke komisije za utvrđivanje sukoba interesa u organima vlasti RS, koja je smatrala da su se njih dvojica takvim glasanjem našli u sukobu interesa.
Postupak utvrđivanja sukoba interesa pokrenut nakon što je odbornik Saša Lozo prijavio Republičkoj komisiji da su Mandić i Vujović glasali za sopstveni izbor na funkcije predsednika i potpredsednika Skupštine opštine Gacko.
Republička komisija za utvrđivanje sukoba interesa je ocenila da su Mandić i Vujović bili u sukobu interesa jer su učestvovali u odlučivanju o sopstvenom izboru na ove funkcije. U obrazloženju je navedeno da takvo postupanje može dovesti do situacije u kojoj privatni interes, u ovom slučaju funkcija i plata koja uz nju ide, mogu uticati na nepristrasno odlučivanje javnog funkcionera. Komisija se pritom pozvala na odredbe Zakona o sprečavanju sukoba interesa koje predviđaju da sukob postoji i kada privatni interes može uticati na objektivno vršenje javne funkcije.
Međutim, Komisija za žalbe Republike Srpske je ocenila da Mandić i Vujović nisu bili u sukobu interesa kada su glasali za sebe prilikom izbora za predsednika, odnosno potpredsednika Skupštine opštine Gacko, te je poništila rešenje prvostepenog organa.
U pratećem pravnom mišljenju Komisija za žalbe upozorila je Republičku komisiju da je dužna da postupa u skladu sa odlukama drugostepenog organa i sudskom praksom, te da u budućim predmetima ne donosi rešenja koja su u suprotnosti sa tim stavovima. Komisija podseća da je u više ranijih odluka zauzela pravni stav da glasanje odbornika za sopstveni izbor na funkciju nije zabranjeno Zakonom o sprečavanju sukoba interesa u organima vlasti Republike Srpske, kao i da takvo tumačenje, prema njihovom mišljenju, proizlazi i iz presude Vrhovnog suda Republike Srpske iz 2018. godine. Zbog toga je Republička komisija upozorena da prilikom odlučivanja mora uvažavati ove stavove i sudsku praksu.
Ovakvo tumačenje zakona ima širi značaj od samog slučaja u Gacku.
Stav Komisije za žalbe praktično znači da glasanje odbornika za sopstveni izbor na javnu funkciju – bilo da je reč o predsedniku ili potpredsedniku skupštine ili rukovodiocu javne ustanove – samo po sebi ne predstavlja sukob interesa, ukoliko takva zabrana nije izričito propisana zakonom. Time se otvara i šire pitanje načina na koji se u Republici Srpskoj tumači institut sukoba interesa, jer deo pravne struke smatra da učestvovanje u odlučivanju o sopstvenom statusu i funkciji već po svojoj prirodi može predstavljati potencijalni sukob između privatnog i javnog interesa.