SEDAM GODINA KASNIJE:
Kinezi (ne)ulaze u Gacko

Autor: Milanka Kovačević Direkt priče Istražujemo Uncategorized
13 minuta čitanja
Gacko (foto: Direkt)

Sedam godina je prošlo od kada su beogradske “Novosti” bombastičnim naslovom “Kinezi ulaze u Gacko 2!” najavile, kao potpuno izvesnu, najveću posleratnu investiciju u RS koja će prve kilovate dati za 50 meseci. 

87 meseci kasnije možemo da konstatujemo da Kinezi, iako veoma zainteresovani za investicije u ovom delu Evrope, neće Gacko, ne zanima ih ni cementara ni gipsara koje su pominjane kao propratni pogoni uz izgradnju drugog bloka termoelektrane u Hercegovini.

Entitetska Vlada glavni pregovarač

Za Mirka Šarovića koji je u to vreme bio ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i jedno vreme nacionalni koordinator za saradnju sa Kinom, ključni razlog za neuspeh projekta vidi u nespremnosti domaćih vlasti.

Platforma, da je tako nazovem “Kina +17” preko koje su Kinezi ostvarivala saradnju sa zemljama Jugoistočne i srednje Evrope uključujući I neke zemlje, članice EU, kao i zemlje Zapadnog Balkana. U nekim zemljama saradnja je bila uspešna i realizovano je više projekata, prvenstveno u Srbiji. U BiH ne u tolikoj meri iako su se projekti najavljivali, iz različitih razloga, Ponekad I zbog nespremnosti domaćih vlasti, pa tako I u oblasti energetike gde je poseban fokus kineske strane”, kaže Šarović I dodaje da je ministarstvo na čijem je čelu u to vreme bio bila kontakt tačka preko koje su Kinezi ostvarivali kontakt.

Vlada RS nije koristila mogućnosti koje je davalo ministarstvo- Mirko Šarović (foto: Capital.ba)

Ali za Gacko je u najvećoj meri pregovarač bila Vlada RS i malo je koristila mogućnosti koje je davalo Ministarstvo spoljne trgovine na nivou BiH. Oni su najavljivali, bilo je bombastičnih naslova, Kinezi su dolazili, oni imaju tehnologiju, imaju ogromno iskustvo, međutim, nije došlo do dogovora. Zapelo je u pregovorima Vlade RS i kineske strane”, kaže Šarović ali ne želi da spekuliše zašto su pregovori propali. 

Ističe da mu je žao što ovaj projekat nije realizovan uz, naglašava, insistiranje na poštovanju ekoloških standarda.

Mi treba da gledamo šta je naš interes. Ne smemo da zaboravimo da ovde godišnje zbog zagađenja umre 4,5 hiljade ljudi dok u Švedskoj, na primer, 43”, kaže Šarović.

Sve ostalo na prvom koraku

Dva puta je ministar energetike RS Petar Đokić potpisivao sporazum o izgradnji TE Gacko 2 sa dve kineske kompanije, CAIDC i CMEC iz “Poli grupacije”.

Prvi put početkom aprila 2017. Nakon potpisivanja je rekao da je projekat vredan oko milijardu maraka, a da će blok biti najmanje instalisane snage 300 megavata. Ministar Đokić je naglasio da je sporazum rezultat posete predsednika RS Milorada Dodika Kini. 

Potpredsednik korporacije CMEC Zigang Tong je tada rekao da je RS napravila prvi korak u saradnji sa Kinom kada je u pitanju izgradnja TE Gacko 2.

Potpisivanje sporazuma znači da je naš posao već započeo. Mi smo već oformili radni tim i želimo do kraja godine da započnemo sa radovima. Nadam se da će projekat “Gacko 2” doneti veliku korist RS”, saopšteno je iz Vlade RS.

Ključni čovek iz RiTE Gacko za pregovore sa kineskim investitorima je bio Srđan Milović (prvi sa desne strane)

Drugom potpisivanju sporazuma u Banjaluci 12. decembra iste godine prethodio je tekst u beogradskim Novostima koji je pompezno najavio investiciju veka.

Očekujemo potpisivanje ugovora i završetak radova na izgradnji TE “Gacko 2” za nekih 50 meseci. Kada bude sagrađena, TE “Gacko 2” će proizvoditi oko 50 odsto struje u Srpskoj. Posao sa kompanijama iz Kine je najpovoljniji za RS” – rečeno je “Novostima” u TE “Gacko. 

Dalje kažu da će izgradnja TE “Gacko 2” obezbediti i otvaranje na stotine novih radnih mesta, ali i cementare i gipsare u sklopu nove TE. Upravljačka struktura TE “Gacko 2”, kada bude sagrađena, biće 51 odsto za kineske kompanije i 49 odsto za Srpsku.

Radovi na TE “Gacko 2” verovatno će biti okončani i desetak meseci ranije, a na gradilištu treba da se nađe oko 1.000 radnika. Od toga oko 400 iz RS. Kada nova TE proradi, stara ide u “penziju”. Prema izvorima “Novosti” Kinezi u potpunosti finansiraju radove i nova TE zadovoljava najzahtevnije svetske standarde iz domena ekologije”, pisale su tada Novosti . 

Potpisivanju je prosustvovala i tadašnja premijerka Željka Cvijanović, ali i izvršni direktor RiTE Gacko Srđan Milović. Pokušali smo da od njega saznamo šta se ispostavilo kao glavna prepreka za najavljenu investiciju i zašto su Kinezi odustali, ali su naša nastojanja su ostala bez uspeha. Milović se nije odazvao na naše pozive.

Bez ozbiljnih namera

Nije samo državni nivo zaobiđen u planovima i pregovorima. Najava da će Kinezi graditi Gacko 2 zatekla je i opštinsko rukovodstvo.

“Jedini sastanak koji smo imali kada su te investicije u pitanju je bio sa predstavnicima nemačko-turske kompanije koji su bili tada zainteresovani za drugu fazu termoelektrane, ali su usput bili zainteresovani i za cementaru. I oni su doslovno tada rekli da ta cementara kao investicija njih ne interesuje, da bi im cementara koristila za izgradnju TE I da bi je po završetku izgradnje bloka prepustili državi, potpisali prenos vlasništva. Jer, po njihovom istraživanju, cementara, ako se uzme u obzir putna infrastruktura i broj stanovnika, odnosno mali broj potrošača cementa u okolini, da bi bila nerentabilna. Ali bi bila interesantna sa stanovišta investicija Gacko 2 i HE “Buk Bijela” čija bi izgradnja podrazumevala ogromnu potrošnju cementa i bila bi profitabilna dok to traje. Oni su rekli da bi, zbog toga, po završetku izgradnje, vlasništvo prepustili lokalnoj zajednici ili državi. Oni su izgledali ozbiljno i bili su korektni da se jave i obaveste načelnika da su zainteresovani da nešto rade u Gacku. Čehe i Kineze nismo videli, nikada nisu došli u opštinu. Nikada nisu pozvali nas iz opštine na neki sastanak”, priča bivši zamenik načelnika opštine Gacko, a današnji odbornik Radoica Antunović i dodaje da su svi sastanci vođeni van Gacka.

Svi pregovori su vođeni van Gacka- Radoica Antunović (foto: Direkt)

Gacko je bilo potpuno izuzeto iz toga. Za mene je to sve što smo mogli da čujemo izgledalo potpuno neozbiljno. Kao da se neko šali sa nama i ni jednog trena nisam pomislio da će nešto od toga biti. Ne znam zašto se to radi, da li neko u svemu tome profitira, verovatno da. Ali ja ne mogu dokučiti na koji način i zbog čega ili je to samo priča pred izbore. Što se tiče Gacka, mogu da vidim jedini benefit da se ta priča eksploatiše u kampanji”, ocenjuje Antunović i dodaje:

Ko zna ko su ti Kinezi. Isto kao ovaj za kasarnu Avtovac. Uopšte oni nisu imali nameru da se nešto ozbiljno radi. Mislim da je samo neka farsa. Verovatno tu se formira neko novo preduzeće, pa onda ono ima neke svoje direktore, pa se tu neko može zaposliti“.

TE Gacko- razvoj i investicija u trebinjski sport i ketering

Da za takav scenario nisu potrebni Kinezi pokazuje i preduzeće “Termoelektrana Gacko- razvoj i investicija” koje ovih dana slavi prvi rođendan. 

Formirano bez zaposlenih, od dva direktora- Igora Milojevića i Petra Markovića,sa zadatkom da se uradi kompletna dokumentacija kako bi bili spremni za investitore kad god da se pojave. 

U međuvremenu, preduzeće je potrošilo dva miliona maraka, a za sada, od konkretnih stvari, ulaže u sport u Trebinju. Za ativnosti je potrebna energija, pa su za usluge keteringa (vidi se na slici) trebinjskom restoranu platili 5 hiljada maraka.

TE Gacko za investicije i razvoj sporta i keteringa u Trebinju

Prema dostupnim podacima sa Portala javnih nabavki, od registracije ovoga ugovornog organa u postupcima javnih nabavki do sada, potrošeno je skoro 2 miliona KM. Uspješno je okončano 17 postupaka javnih nabavki, 2 otvorena i 15 direktnih sporazuma koji su po svojoj definiciji netransparentni”, pojašnjava Slobodan Golubović, urednik portala Pratimo tendere.

Kad su u pitanju otvoreni postupci koji su provedeni, do sada su dva okončana od tri pokrenuta. Za oba okončana postupka je karakteristično da je dostavljena samo po jedna ponuda od iste firme – RADIS D.O.O. Istočno Novo Sarajevo, a isto tako i veliki broj žalbi koje su uzrokovale više izmjena i dopuna tenderske dokumentacije. Ovo nam govori o najmanje dva rizika. Prvi i osnovni je moguće štimanje posla po prethodnom dogovoru, a drugi je neznanje i/ili nezbiljan pristup pripremi postupka javne nabavke”, kaže Golubović koji prati javne nabavke preko 700 ugovornih organa iz cele BiH.

Slobodan Golubović (Foto: Adi Kebo)

“U pogledu direktnih sporazuma koji su do sada realizovani, očito je da je većina njih na zakonskoj granici za korišćenje ove vrste postupka (6.000 KM). Osim nabavki koje su objektivno bitne za funkcionisanje ugovornog organa, ističu se i one koje su očigledna zloupotreba i obesmišljavanje sistema javnih nabavki po uzoru na ostale velike ugovorne organe iz elektroenergetskog sektora, a to je reklamiranje putem Atletskog kluba Leotar i Košarkaškog kluba Leotar”, ističe Golubović i zaključuje da je “TE Gacko-razvoj i investicija” nastavio tradiciju i poprimio sve negativne osobine “srodnika” iz elektroenergetskog sektora. 

Odgovorno lice ne odgovara

Iako je u dokumentima naveden kao odgovorno lice, Igor Milojević- v.d. direktora TE Gacko- razvoj i investicija, “Direktu” nije odgovarao na poziv i poruku, pa smo ostali uskraćeni za informaciju da li su sve pripremili za razvoj Gacka, očekuju li neke nove Kineze zainteresovane za investicije u Gacko i razvoj njegovog energetskog potencijala, ali i šta se dešava sa sajtom za čiju izradu su platili skoro 6 hiljada maraka, a koji nismo uspeli da pronađemo.

Radoica Antunović je potpuno siguran da je ta priča završena.

Evo, sve da je politička opcija koju ja predstavljam uključena u sve to, mislim da su te investicije u Gacko 2 nemoguće imajući na umu odnos snaga, čemu se teži. Sad je gradnja neke termoelektrane nemoguća, ubeđen sam u to. Ono što bi mene radovalo i što bih ja voleo da je urađeno ovih godina, je da je ova termoelektrana održana, da je njen radni vek produžen, da nije zatvoren rudnik, da to funkcioniše kako treba i mislim da je to nešto što bi u Gacku moglo da radi narednih deset, možda dvadeset godina. Ono za šta bih se ja zalagao je investicija u postojeće postrojenje i rudnik, da sve to održimo u našem vlasništvu, a ne da je privatizujemo”, kaže Antunović.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Skip to content