Išli smo u Rusiju da zauzmemo busiju

Autor: Milanka Kovačević Aktuelno Komentar Naše mišljenje
6 minuta čitanja

Dok su se Sejo i Nele raspravljali ko i kako ima pravo da raspolaže zapstavštinom grupe, u Federaciji su pušenje zabranili. U ovom drugom entitetu su nezainteresovani za te stvari. Pušiti mogu svi, pričanje je problematično. Uostalom, zna se ko je uzurpirao pravo da drži banku.

i-bi-nedelja-pušenje

Doduše, jurišao je on i na Centralnu, pozivao da se novac štampa, ali su ga, da se slengom poslužimo, iskulirali. Od svežih novčanica ništa, a krediti došli na naplatu.

Od toga se za sada suše udovi- jer su u ovom našem organizmu to lokalne zajednice. Iz mase novca što preostane, prvo Vlada uzme lavovski deo, a mrvice distribuira do opština. One polako zavrću ventile, stežu kaiš, neke najavljuju i da će gasiti rasvetu, smanjiti sportske i kulturne aktivnosti. Ako, bez nogu i ruku možemo, ali bez srca i glave, a to nam je sve u Banjaluci- ne možemo. A kad su nam tamo moraju lepo i da se nose, a i da se voze. Ne bi oni luksuzno živeli zbog sebe, već moraju zbog nas jerbo su predstavnici.

A najsrčaniji deo nam je prošle nedelje otišao na viđenje sa Putinom.

“Pravo da vam kažem, lepo me je dočekao. Obradovao se, niko mu ne dolazi, kaže da nema s kim ni kafu da popije, pa smo otvorili onu moju, znaš koju. Bio sam i sa onim Petrušenkom, zvali me na neki forum bezbednosti da im objasnim šta se dešava u svetu. Znaš da njima ne stižu novine niti gde mogu da putuju. Izolovaniji su nego Hercegovina kad zapada sneg, onda možeš da misliš. Lepo sam im objasnio da se ceo svet uneredio. Onda su me oni pitali: Brate Mile, šta da se radi ako je tako? A ja sam im rekao da je to sve ciganija poprilična, ali da ću ja to sve očistiti, ništa da ne brinu samo da mi obezbede nešto gasa, a može i malo para. Kupiću gusku i lopatu, ja ću to bez rukavica. Zadovoljan sam, sve u svemu”, preneo je baja sledbenicima impresije nakon sastanka preko javnog servisa jer nije imao kad da se vraća kući.

Morao je u Beograd Vučića da podrži.

“Masivan je skup bio, pun energije od sendviča. Isti su kao ovi moji koje sam po Kozari vodao, odmah sam ih prepoznao. Samo što ovima u Srbiji moraš da daš i pare. Moji su srećni čim ih na ekskurziju povedem. Pričao sam na mitingu da sloga pobeđuje mada svi vidimo da se Srbija podelila i da je ovih što protestuju više, ali mi je Vučić rekao da je dovoljno da se pojavim ionako niko ne razume šta pričam. A zeznuto je. Digao se narod, lepo sam mu rekao da je morao da ih rastera, ako već neće sami da odu. Ne možeš ti sa tim obrazovanim. Stalno nešto izvoljevaju, hoće neka prava, nešto se to buni. U pravu je bio onaj kod kneza Miloša što je rekao da treba pobiti pismene. Srećom pa od nas odoše u inostranstvo. Niti se ko buni, a i onaj ko bi možda i hteo, u tolikoj je manjini da mu stavimo etiketu i proglasimo ga crnom ovcom. To se u stadu odmah pročuje i mirna Bosna, ovaj, Republika Srpska”, objasnio je baja svoju tehniku vladanja.

“Jao, predsedniče, divno ste govorili u Rusiji. Odavde ste izgledali i veći nego što jeste, a znate da ste meni odavno najveći”, na fascinantnom nasutupu baji je čestitao prvi čovek Skupštine zvani Nenad. Dodao je da smo sad nekako manje nevažni u odnosu na juče kada smo svetu bili nebitni, što je takođe od ogromnog značaja za život ljudi na ovim prostorima.

“Ako bude sreće, pa nastavimo u ovom smeru ka Severnoj Koreji, sledeći put ćemo vas dočekati sletom, a možda će neko u vašu čast uraditi i harakiri. Ili je to japanski običaj? Sve mi se pomešalo od oduševljenja. Ovde narod nikada nije znao da ceni one koji za njega najviše rade”, konstatovao je sa žaljenjem Nenad.

I dok je Vučić pod pritiskom desetina hiljada građana čiju je inteligenciju i dostojanstvo vređao godinama, primoran na ustupke, baja nema potrebe da uzmiče.

Ovde nema pritiska i javni servis ima da prenosi ono što im kažem. A mi se borimo i mudrim mislima briljantne Sanje i ostalih Srđana, da ne kažem Radovana. Za razliku od Srbije koja ima glumce, pa inteligenciju, pa i neku opoziciju, ovde svi glumimo, a ja sam podelio uloge. Kusta me je podučio tome. Pa jedni glume opoziciju, drugi izigravaju akademike, treći umetnike, četvrti radnike. I tako, oni glume, vreme prolazi, a ja trajem”, zadovoljno je promrmljao baja i spokojno utonuo u san.

Podijeli članak
1 komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *