Osećaj da sistem ne funkcioniše ne vara. Potvrđuju to podaci studije o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u BiH i regionu u kojoj se, sedmu godinu zaredom, analiziraju pokazatelji transparentnosti, integriteta i pristupačnosti institucija.
Pokazatelji za 2022. su za nijansu gori nego godinu dana pre. I dalje se u institucijama deklarativno zalažu, ali u praksi se opstruišu mehanizmi koji bi javnosti obezbedili kontrolu rada vlasti.
“BiH, a naročito Republika Srpska, je carstvo netransparentnosti, bilo da se radi o radu i odlukama najviših organa vlasti, ili o odlukama na lokalnom nivou. Jedini izuzetak od ovog pravila, bar u Republici Srpskoj, jeste Narodna skupština RS. Skupštinske sjednice se direktno prenose na javnom TV servisu, svi dokumentiu su javno dostupni na web stranici NSRS”, kaže Milkica Milojević, jedno od najprepoznatljivijih novinarskih pera u RS.
Dodaje da to, u suštini nema onu težinu koju bi trebalo jer je svima jasno da se ključne odluke ne donosi najviši organ zakonodavne vlasti u Republici Srpskoj. “Odluke se donose u vrhu vladajuće partije i u kabinetu lidera te partije, a skupština služi i vladajućima i opoziciji kao “pričaonica” i kao platforma za neprestanu i besplatnu predizbornu kampanju”, pojašnjava novinarka Milojević političke prilike kod nas.
Nazadujemo polako i sigurno
Da su procesi u regresiji potvrđuju ne samo podaci koji su lošiji u odnosu na godinu pre, nego i politička atmosfera koja je, recimo, 2001. godine bila takva da je BiH prva u regionu usvojila Zakon o slobodi pristupa informacijama. Iako njegova puna primena nikada nije ostvarena, dve decenije kasnije novim nacrtom Zakona o slobodi pristupa informacijama umanjuje se dostignuti nivo prava informacijama od javnog značaja. Organizacije civilnog društva u BiH su uputile preko 200 predloga na Nacrt teksta zakona ukazujući na štetnost pojedinih odredbi, no Ministarstvo pravde nije prihvatilo ni jedan.
Iako i građani imaju mogućnost da se pozovu na ovaj zakon i traže informacije, to najčešće čine novinari. Brojni su načini na koje se obesmišljava suština i koncept javnosti informacija, a često je potpuno ignorisanje zahteva.
Na takvu praksu često nailaze novinari istraživačkog portala Žurnal kaže novinarka Žana Karić Gauk.
“Kada se Milorad Dodik, aktuelni predsjednik Republike Srpske, hvalio da prisluškuje opoziciju i neistomišljenike i kada je, posredstvom banjalučkog Inovacionog centra, od Izraelaca kupljena špijunska oprema vrijedna 7,3 miliona KM, tražili smo objašnjenje i ugovore od Ministarstva za naučno-tehnološki razvoj RS, Fakulteta za bezbjednost, Vlade RS, Inovacionog centra. Naravno, nikada ih nismo dobili, iako smo se uredno pozivali na Zakon o slobodi pristupa informacijama. Tu je i uvijek aktuelan problem sa Gradskom upravom Banjaluka. Gradonačelnik Draško Stanivuković rado proziva Žurnal na
narodnim skupovima i sa govornice u Skupštini grada i etiketira novinare, ali odgovore na pitanja koja uredno pošaljemo – ne dobijamo. Konkretno, mjesec dana je prošao otkako smo pitali koliko je zvanično radnika GU na platnom spisku građana. Objavili smo dokumentaciju i dokaze kako nekvalifikovane prijatelje zapošljava u kabinet i odsjeke GU. Izignorisani smo. Građani ne znaju koliko ih košta ogroman broj službenika. Osdbornici špekulištu da ih je između 1.000 i 1.200. Praksa naše redakcije je da, nakon što pošaljemo pitanja, urgencijama podsjećamo institucije, preduzeća i ustanove. Obraćali smo se i Instituciji ombudsmena za ljudska prava u BiH. Naravno, javnom organu stigne opomena, ali to zvaničnike ne remeti. Često su pitanja bez odgovora, jer ono što je javni interes nije interes onih koji sjede u foteljama i odlučuju o životima poreskih obveznika. Svjesno krše Zakon, a svjesni su i da, kada to urade, nema nikakve sankcije”, objašnjava ova novinarka.
To, naravno, nije jedini primer iz njihovog rada. Slikovit je i slučaj advokata Nermina Vile kome ni podignuta optužnica nije prepreka da zastupa jedno javno preduzeće kao što je Elektroprivreda RS. Na pitanja iz Žurnala, institucije ćute.
“Elektroprivreda RS, sa SNSD-ovim Lukom Petrovićem na čelu, angažovala je Nermina Vilu za vođenje postupka pred Sudom Bosne i Hercegovine, advokata protiv kojeg je još 2017. godine potvrđena optužnica u kojoj ga tužioci terete da je u grupi Alije Delimustafića nezakonito knjižio napuštene stanove u Sarajevu, čime je protivpravno stečena korist od 10 miliona KM. Suđenje do danas nije okonačno. Vila je i ranije osuđivan. Ako već Petrović u ovakvim situacijama ne vidi ništa sporno, Žurnal je pitao advokatske komore da li su ikada reagovale na nesmetano djelovanje advokata protiv kojih se vode postupci. Naravno, odgovore nismo dobili. Kolege su štitile kolegu koji uredno dobija poslove finansirane iz budžeta”, kaže naša sagovornica.
Tajni podaci po slobodnom nahođenju
Da postoje ozbiljni problemi u vezi sa otvorenosću, transparentnošću i pristupom informacijama od javnog značaja u svim državama Zapadnog Balkana potvrđuje I pomenuta analiza Otvorenosti izvršne vlasti u BiH i regionu. Kroz istraživanje su prikupljali i informacije koje se tiču tajnosti podataka, a rezultati su zabrinjavajući.
“Od 98 organa javne vlasti u BiH kojima je upućen zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, 31 organ je odbio da dostavi tražene informacije. Na osnovu institucija koje su dostavile odgovore dolazimo do broja od 1651 podatka koji su označeni kao tajni u 2022. godini. Ipak, približan broj koliko je zaista podataka označeno kao tajno teško je dati, jer su informacije, između ostalih, odbili da dostave Vlada Republike Srpske, Parlament BiH – Predstavnički dom, Parlament BiH – Dom naroda, Parlament FBiH- Predstavnički dom, kao i deo ministarstva sa nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, što utiče da slika o tome koliko podataka se u BiH označava kao tajna bude nepotpuna”, navodi se u pomenutom istraživanju.
Pokazalo je ono da je u Srbiji u ovom pogledu situacija najalarmantnija jer, u odnosu na BiH, recimo, imaju daleko više podataka označenih kao tajni- čak 1,4 miliona!
Na osnovu pokazatelja nameće se zaključak da se nadzor nad tajnošću podataka u regionu Zapadnog Balkana gotovo uopšte ne sprovodi što za posledicu ima dva ozbiljna problema, upozoravaju istraživači.
U odsustvu kontrole informacije se proizvoljno mogu klasifikovati kao tajne čime se ugrožava pravo građana na informacije od javnog značaja. A drugi problem je što može doći do otkrivanja ili zloupotrebe tajnih podataka koji su zakonito označeni kao tajni i time se ugroziti nacionalna ili javna bezbednost.
Nepoverenje kao opšte mesto
Uprkos brojnim mogućnostima za komunikaciju istraživanje pokazuje da najveći broj institucija ne objavljuje osnovne informacije o svom radu poput periodičnih i godišnjih izveštaja, informacija o imenima I platama zaposlenih u institucijama.
Tako straživanje o otvorenosti zakonodavne vlasti u BiH i regionu pokazuje da je naša zemlja na pretposlednjem mestu (46,2%) u regionu po otvorenosti parlamenta. Najotvorenija institucija, ili tačnije, najmanje zatvorena, je Parlamentarna skupština BiH sa 57%, što bi, ako primenimo pravila ocenjivanja u školi, bila tek dvojka.
Ni jedan od dva doma državnog parlamenta nema nalog na društvenim mrežama Fb i X, a ni direktan online kanal za komunikaciju sa građanima.
“Možete li zamisliti direktan prenos sjednice Vlade Republike Srpske ili Savjeta ministara BiH? Ne možete, a na sajtu Vlade RS teško je naći čak i usvojene odluke (a kamoli materijale), a neke od tih odluka, pogotovo kad je riječ o raspodjeli budžetskog novca, ne mogu se dobiti čak ni na upit novinara.
Posebna priča su javne nabavke i uopšte tokovi javnog novca.
Dakle, oni kojima smo mi, svojim glasovima, povjerili upravljanje zajednicom, pa u krajnjoj liniji i upravljanje našim životima i životima naše djece, i koji plate dobijaju odf poreza i doprinosa koje mi uplaćujemo, odlučuju kako im je ćeif, mimo svih zakona i pravila elementarne demokratske pristojnosti, odlučuju sebi i svojim halfovima na korist i sve javne poslove rade tajno, ” u svoja četiri zida”, kao da je u pitanju njihova ćaćevina, njihova prćija, a ne naša zemlja, i naš novac”, ističe novinarka Milkica Milojević koja taj posao radi skoro četiri decenije i prati političke procese i turbulencije kroz koje je prolazilo naše društvo od SFRJ do danas.