Diana Vlatković- Trebinjka iz Ukrajine koja pravi suši

Autor: Milanka Kovačević Aktuelno Društvo Priče s granice
3 minuta čitanja

Iako je i sama imala predrasude, Diana Vlatković je suši zavolela odavno, praktično na prvi zalogaj. Pre godinu dana je odlučila da Trebinju ponudi ovu egzotičnu hranu, a sada već ima i stalne mušterije. 

sushi-trebinje

Pauzu zbog proširenja porodice privodi kraju i sa novim idejama planira da ljubav prema ovoj egzotičnoj, ukusnoj i zdravoj hrani deli sa svojim sugrađanima.

Kada je pre šest godina ljubav iz Ukrajine dovela u Trebinje, Diani Vlatković je, osim prijatelja i rodbine, nedostajala i omiljena hrana. Na vrhu njene liste, bez konkurencije je suši.

“Suši sam zavolela davno, mada sam i sama imala predrasude. Ali, kad sam ga prvi put probala, taj ukus sam zavolela zauvek”, objašnjava Diana koja već šest godina živi u Trebinju. Kaže da nije bilo preterano teško da savlada jezik s’ obzirom da su ukrajinski i ruski slični srpskom. A slični su i mentaliteti, pa se lako uklopila u novu sredinu.

Na početku sam pravila za sebe, improvizovala, od sastojaka koje sam mogla da pronađem. Onda je suprug koji ima piceriju, predložio da ponudimo suši i drugim ljudima”, kaže Diana 

Na predlog supruga suši pravi po narudžbi

Tada smo intenzivnije počeli da tragamo za sastojcima i uvideli da to uopšte nije lako. U Trebinju je bilo nemoguće pronaći posebnu rižu za suši, pa i svežu ribu. Uspeli smo da se povežemo sa snabdevačima iz Hrvatske koji nam dovoze tunu i losos, a rižu nabavljamo iz Srbije”.

Ukusne zalogaje dostavlja uz pomoć supruga ili ih isporučuju u porodičnoj piceriji u užem gradskom jezgru.

Suši se u skorije vreme ipak neće naći na meniju trebinjskih restorana jer ne može dugo da se čuva:
Čim napravim, odmah isporučujemo na adresu jer mora da se jede istog dana. I zbog sastojaka i zbog ukusa, mora biti svež.”, naglašava Diana. 

 Uživam da pravim suši koji se, kako kažu Japanci, prvo jede očima. Ovde ljudi više vole meso i tradicionalni način ishrane. No, ja želim da im ponudim nešto novo”, priča Diana i dodaje da joj ambicija nije da zaradi, pošto suši, zbog sastojaka i priloga, nije jeftin. Ipak, polako pridobija mušterije koji se najčešće odlučuju za rolnice sa lososom i tunom.

Ponudu proširujemo rolnicama bez riže, samo riba i povrće umotani u rižin papir”, dodaje Diana kojoj je želja da u budućnosti otvori restoran azijske kuhinje. S obzirom da Trebinje postaje sve privlačnije i za turiste iz sveta, velika je šansa da će u skoroj budućnosti neophodan u gastronomskoj ponudi grada na Trebišnjici.

Projekat Priče sa granice je implementiran zahvaljujući podršci programa Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM), uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Skip to content