Nakon završetka studija medicine, Bogdan bezuspešno traga za poslom i, kao mnoge kolege, uči nemački. U međuvremenu, kao član Vikimedije RS, nastoji da fotografijom od zaborava otrgne bogato istorijsko nasleđe Gacka.
Povoda za razgovor sa Bogdanom Lažetićem, 33-godišnjim doktorom porodične medicine, je nekoliko. Jedan je od retkih članova Vikimedije RS u istočnom delu, spada u grupu mladih obrazovanih ljudi koji bi da ostanu u svojoj zemlji, ali ih okruženje i okolnosti primoravaju da odu. Utisak mu je da je država zaboravila na Hercegovinu.
Država se sistemski rešava mladih
Studije je završio u Foči i, kako kaže, oduvek je znao da će se baviti medicinom. Međutim, ispostavilo se da se, uprkos prestižnom zanimanju, do posla teško dolazi.
“Na otprilike 25 konkursa na koje sam se prijavio, stigla su mi samo dva odgovora. Iz Travnika i iz Neuma sam dobio opširno obrazloženje zašto im nije potreban doktor porodične medicine. U Neumu su, recimo, primili iskusnijeg doktora i to je razumljivo. U Hercegovini je situacija veoma loša. U Nevesinju sam razgovarao sa doktorima, međutim, oni su preopterećeni, nastojali su zaposliti svakog mladog doktora iz Nevesinja, u Gacku je Dom zdravlja u dubiozi, a poruka od direktorice je bila da nema šanse čak ni da volontiram. U Trebinju 20 kolega čeka na neki posao, u Bileći, znate i sami kakva je situacija. Nedavno sam razgovarao sa direktorom. I oni imaju problema sa ministarstvom oko finansija. Moj je utisak, na osnovu ovih iskustava i slike koju sam stekao, da je kompletna Hercegovina zaboravljena i da se ovde malo ulaže i radi. Konkurisao sam u Banja Luku, Doboj i kao lekar i kao, eventualno, predavač, nisu me udostojili ni odgovora”, opisuje Bogdan svoju potragu za poslom.
Za njega je potpuno šizofrena situacija u kojoj država, umesto da sačuva, praktično institucionalno radi na tome da se mladih i obrazovanih efikasno reši.
“Na završnoj godini su dolazili agenti nemačkih kompanija i ponudili jako dobre uslove svima koji su zainteresovani da rade u Nemačkoj. Uslov je, naravno, dobro znanje jezika. Sa svake strane imam ohrabrenje da odem, dok je poziv da ostanem izostao. Mogu da se setim samo jednog nastojanja od pre četiri godine kada su Banja Luka i Foča pokrenule program zapošljavanja mladih lekara i to je trajalo svega godinu dana. Trenutno učim nemački jezik i održavam kontakt sa kolegama koji su otišli i koji potvrđuju da su uslovi baš onakvi kakvi su im i predočeni. Ukoliko radiš i trudiš se, sve će biti u redu. Ali stručnost i znanje jezika moraju biti na zavidnom nivou. Lično bih voleo da ovde nađem posao, da mogu u prvo vreme da radim i kao volonter, ostao bih. Ali, pogotovo ovde, u Hercegovini, male su šanse za to”, kaže Bogdan.
U međuvremenu, sklonost ka fotogafiji za Bogdana je postala više od hobija. Nakon što je pobedio na konkursu “Tragom duše”, otvorila su mu se vrata Vikimedije Republike Srpske. Ideja je, ističe, bila da se popularišu prirodna i kulturna dobra RS, a njegova fotografija crkvice u Dobreljima je proglašena za najbolju:
“Nastojim da napravim jednu interaktivnu mapu Gacka, da obiđem svaku lokaciju i da postavim fotografije, ali mnoge nisam pronašao. Džamija u Pridvorici koja stoji na spisku Turističke zajednice iz 1992. godine , više ne postoji. Kula Bogdana Zimonjića, za nju ne znamo ni gde se tačno nalazi. Ljudi su kamen iskoristili za pravljenje kuća. Dobar deo stanovništva ne zna koliko istorijsko bogatstvo Gacko krije. Ni sam toga nisam bio svestan dok se nisam počeo baviti fotografijom. Imamo situaciju da ljudi ne znaju da je čitava ulica Bogdana Zimonjića (u Gacku op. aut.) pod zaštitom države. Nažalost, jedna od građevina je srušena i izgrađen privatni objekat. Odmah do njega je stara srpska škola, prva narodna škola u Gacku i, plašim se, da će iz neznanja i ona biti srušena”, ističe Bogdan.
Hercegovina je zaboravljeni deo zemlje
Trenutno je u Gacku jedini član Vikimedije, mada postoji interesovanje. Ističe da je za pisanje članaka važno da se poštuje princip neutralnosti i tačnosti i da se poziva na reference. Vikimedija trenutno ima preko 600 hiljada objava i beleži preko pola miliona poseta dnevno.
“Pre dve godine sam u saradnji sa foto-kino klubom Trebinje organizovao foto-turu i od 20 najboljih fotografija te godine, četiri su bile baš sa te ture oko Gacka, što govori kako o lepoti Gacka, tako i o ljudima iz foto-kluba, jer su to profesionalci. Jedan od članova je i naš sugrađanin Jovan Vidaković koji je pokupio ozbiljne nagrade iz oblasti fotografije”, priča Bogdan.
Uprkos lepotama i bogatstvom koje ima, Bogdan oseća da je jug RS zapostavljen.
“Moj utsak je da je ova država zaboravila na Hercegovinu, na ljude koji ovde žive. Sa druge strane, imamo dosta individualaca koji imaju svoju pasiju. Ja sam član i streljačkog kluba, u kome su uslovi ispod svakog nivoa, pa ipak, oni više nemaju gde da stave trofeje. Tragajući za poslom, shvatam da su stručni ljudi, posvećeni svom poslu, marginalizovani i potplaćeni. Svako malo srećem nekog Gačanina u svetu koji je uspeo, na nekoj pozicji, koji dokazuje da postoji kvalitet. A ovde smo zaboravljeni deo zemlje”, smatra Bogdan.
_%C5%A1kola_Gacko.jpg)
Svoju generaciju vidi kao mahom ambiciozne ljude koji su nakon završenih studija posao našli izvan Gacka i Hercegovine. Oni koji su ostali uglavnom nisu imali drugu opciju.
“U zadnje vreme dobronamerni mi kažu: učlani se u neku stranku, izbori će, daće ti posao. Međutim, za mene je to neprihvatljivo. Na trenutnoj političkoj sceni ne vidim nikog ko želi ili može da promeni nešto. Za većinu su stranke neminovnost, jer su svesni da ne mogu da ostvare svoje egzistencijalne interese mimo toga ili da ne mogu da napreduju. I onda dođemo u situaciju da mislimo da nešto dugujemo stranci time što nam je ona dala posao koji smo inače zaslužili svojim radom. Po pravilu ne bi trebali ništa da dugujemo, to je normalna stvar. Došao sam na konkurs, najbolji izabran, to je to. Umesto toga, ja moram doneti potvrdu da sam delio letke i upaljače ili lepio plakate kao doktor medicine. E, to te preporučuje, ti sad nama duguješ nešto, budi tu i diži ruku. Nažalost, dovedeni smo u letargično stanje, koje je već hronično. Imam osećaj da većina ljudi smatra da ne može bolje od ovoga, da svi čekaju da se neko drugi pokrene”, zaključuje Bogdan za “Direkt”.