Zvono za verni narod

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
4 minuta čitanja
Foto: RTRS

Jeste da su na crkvi još dva zvona- jedno od Opštine Gacko, a drugo od Udruženja Gačana u Beogradu, ali je Dodikovo najveće i, ako je suditi po prvim vestima RTRS-a, jedino vredno pomena.

Foto: RTRS

Razleteo se Milorad Dodik. Šparta sa jednog kraja RS na drugi. Sreća pa ima nas da mu kupimo helikopter, avion, gorivo i sve što mu treba inače bi čovek načisto propao. Nigde ne bi stigao.

Sad bi neko rekao da nas niko i ne pita da li smo radi sve to da mu dajemo. Sreća pa takve ne slušamo i sad ih već po au(toma)tizmu smeštamo u grupu zlonamernih i stranih plaćenika.

Dobra vest je što je ta grupa sve manja- neki odustaju, nekima je puna kapa, pa odlaze, a neki vide da ne mogu ništa, pa se pridružuju armiji apologeta.

Razumljivo je što ona raste budući da Dodik sad već ima i neke nadnaravne moći. Čovek je kadar da osvane u Banjaluci, a zamrkne u Beogradu. To je ono što, bog im dao zdravlje i sreću, saznamo prateći one koji ga u stopu prate- javni servis Milorada Dodika čije se vesti objavljuju na RTRS-u i pripadajućim mu satelitima. Sam bog zna gde sve stiže, a da mi ne znamo.

Tu smo već nadomak rešenja misterije kako čovek uspeva da bude svež, a da stalno leti, pribran da na svakom mestu kaže pravu reč, sposoban da zapeva i u džepu ruku drži kad se pozdravlja sa patrijarhom.

Odgovor se krije i u božijoj administraciji na zemlji u narodu poznatoj i kao crkva. Spremna je, recimo, da se iscima, ispomera praznike, pa da osveštanje zvona sa Vidovdana pomeri na dan Svetih mučenika Emilijana i Jakinta samo da bi rab božiji, ali gospodar ovozemaljski, Milorad Dodik (u konkretnom slučaju i darodavac) prisustvovao svetom činu uvođenja zvona u funkciju.

Ako običan čovek i ne može razumeti, crkva jasno razabira da je tog 28. juna, kada je proslavljana slava hrama Sv. Lazara u Pridvorici, Dodik morao da stigne u manastir Gomionicu da proslavi Krsnu slavu Vojske RS, a onda i u Beograd da bude na inauguraciji Aleksandra Vučića. Pridvorica mu se, da oprosti 186 ubijenih i spaljenih meštana, tad nije uklapala u plan.

Uostalom, žrtve su tu od ‘42. njima ništa ne znači mesec dana, a Dodiku će značiti. A i Eparhija ZHiP je rada da mu se zahvali za zvono. Jeste da su na crkvi još dva zvona- jedno od Opštine Gacko, a drugo od Udruženja Gačana u Beogradu, ali je Dodikovo najveće i, ako je suditi po prvim vestima RTRS-a, jedino vredno pomena.

Pošto ruka ruku mije, crkva se Dodiku zahvaljuje, a i on sa svoje strane čini, što bi Mićko Ljubičić rekao, činodejstvuje.

Iz Pridvorice se katapultirao ponovo za Krajinu. Još pre 14 časova je bio u Ratkovu kod Ribnika gde je osveštao temelje parohijskog doma. Tamo mu je bilo lakše uz sasluženje Vlada Đajića koji se proteklih dana već istakao u mahanju krstom.

Ove znake sklonosti ka crkvenim obredima neki popovi su dočekali sa blagim podozrenjem:

Da oni nisu bacili oko na naš posao?”, šapnuo je paroh kolegi do sebe.

“Ma, ne. Ne sekiraj se. U politici je još uvek bolja para”, razuverio ga je drugi.

Što se samog zvona tiče, Dodiku se mora odati priznanje. Adekvatniji poklon za verni narod nije mogao da nađe.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *