Jeste da su na crkvi još dva zvona- jedno od Opštine Gacko, a drugo od Udruženja Gačana u Beogradu, ali je Dodikovo najveće i, ako je suditi po prvim vestima RTRS-a, jedino vredno pomena.
Razleteo se Milorad Dodik. Šparta sa jednog kraja RS na drugi. Sreća pa ima nas da mu kupimo helikopter, avion, gorivo i sve što mu treba inače bi čovek načisto propao. Nigde ne bi stigao.
Sad bi neko rekao da nas niko i ne pita da li smo radi sve to da mu dajemo. Sreća pa takve ne slušamo i sad ih već po au(toma)tizmu smeštamo u grupu zlonamernih i stranih plaćenika.
Dobra vest je što je ta grupa sve manja- neki odustaju, nekima je puna kapa, pa odlaze, a neki vide da ne mogu ništa, pa se pridružuju armiji apologeta.
Razumljivo je što ona raste budući da Dodik sad već ima i neke nadnaravne moći. Čovek je kadar da osvane u Banjaluci, a zamrkne u Beogradu. To je ono što, bog im dao zdravlje i sreću, saznamo prateći one koji ga u stopu prate- javni servis Milorada Dodika čije se vesti objavljuju na RTRS-u i pripadajućim mu satelitima. Sam bog zna gde sve stiže, a da mi ne znamo.
Tu smo već nadomak rešenja misterije kako čovek uspeva da bude svež, a da stalno leti, pribran da na svakom mestu kaže pravu reč, sposoban da zapeva i u džepu ruku drži kad se pozdravlja sa patrijarhom.
Odgovor se krije i u božijoj administraciji na zemlji u narodu poznatoj i kao crkva. Spremna je, recimo, da se iscima, ispomera praznike, pa da osveštanje zvona sa Vidovdana pomeri na dan Svetih mučenika Emilijana i Jakinta samo da bi rab božiji, ali gospodar ovozemaljski, Milorad Dodik (u konkretnom slučaju i darodavac) prisustvovao svetom činu uvođenja zvona u funkciju.
Ako običan čovek i ne može razumeti, crkva jasno razabira da je tog 28. juna, kada je proslavljana slava hrama Sv. Lazara u Pridvorici, Dodik morao da stigne u manastir Gomionicu da proslavi Krsnu slavu Vojske RS, a onda i u Beograd da bude na inauguraciji Aleksandra Vučića. Pridvorica mu se, da oprosti 186 ubijenih i spaljenih meštana, tad nije uklapala u plan.
Uostalom, žrtve su tu od ‘42. njima ništa ne znači mesec dana, a Dodiku će značiti. A i Eparhija ZHiP je rada da mu se zahvali za zvono. Jeste da su na crkvi još dva zvona- jedno od Opštine Gacko, a drugo od Udruženja Gačana u Beogradu, ali je Dodikovo najveće i, ako je suditi po prvim vestima RTRS-a, jedino vredno pomena.
Pošto ruka ruku mije, crkva se Dodiku zahvaljuje, a i on sa svoje strane čini, što bi Mićko Ljubičić rekao, činodejstvuje.
Iz Pridvorice se katapultirao ponovo za Krajinu. Još pre 14 časova je bio u Ratkovu kod Ribnika gde je osveštao temelje parohijskog doma. Tamo mu je bilo lakše uz sasluženje Vlada Đajića koji se proteklih dana već istakao u mahanju krstom.
Ove znake sklonosti ka crkvenim obredima neki popovi su dočekali sa blagim podozrenjem:
“Da oni nisu bacili oko na naš posao?”, šapnuo je paroh kolegi do sebe.
“Ma, ne. Ne sekiraj se. U politici je još uvek bolja para”, razuverio ga je drugi.
Što se samog zvona tiče, Dodiku se mora odati priznanje. Adekvatniji poklon za verni narod nije mogao da nađe.