Vozimo u rikverc

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
5 minuta čitanja

Za razliku od normalnih društava koja se oslanjaju na vladavinu zakona ili najsposobnijih, ovde su prvi oni čiji želudac može sve da podnese- i da gaze i da puze.

U nedelji iza nas smo se odvajali, otvarali teniski turnir i bildovali patriotizam.

Niko ne može ni da nam se primakne, poruka je najvažnijeg zvaničnika koji je najavio da više ne može ovako i da će nas odvojiti od ovih koji nam ni do kolena nisu.

Nema nama ko šta da priča. Već smo se zakačili za Kinu. Oni će da sade, a mi da ubiramo plodove. Radovana sam poslao to da sredi, pošto ja moram da dočekam Novaka”, poručio je Baja.

A Radovan iz Kine maše. “Ne brinite, još sam živ. Doći ću kad mi šef kaže da je vreme da se vratim”, ukratko je svoju ulogu u dalekoj zemlji opisao ovaj važan šraf domaće lokomotive.

Kad smo već kod pogonske mašine, da konstatujemo da su nam od zamajaca privrednog razvoja Železnice i Šume u gubitku, ali je zato Elektroprivreda poslovala u plusu i to čitavih 54 miliona, pohvalio se direktor. Nije pomenuo da ni skok cene struje u nebo nije bio dovoljan da se primakne, recimo, Bingu čija je dobit bila 86 miliona. Ali, tamo gde se svaki realan osvrt posmatra kao defetizam, javni prostor mogu da imaju samo oni koji (se) hvale.

Tako se i ministarka Zora pohvalila da su finansije u besprekornom stanju. Ona je, sa čovekom koji je ovde sve, putovala u Beograd.

Sastali smo se sa Vučićem. Pričali smo o onome što nam je sada svima najpotrebnije, a to je da svi samo pričamo o stradanju od pre 80 godina” .

Kao i svaki susret, i ovaj u Beogradu bi trebao da koristi prvenstveno akterima jerbo su u problemu.

Samo kosti da dižiemo na najviši nivo i bog da nas pogleda. Samo gruvaj o tome kako nas svi mrze, kako su nas satirali, pravi takvu atmosferu da, kad se probudi, čovek bude srećan što je uopšte živ. A i da zbog toga oseća krivicu jer je toliko poubijano, a on bi da svaki dan jede meso, ili da putuje. Ili, ne daj bože, da primeti kako neko uzima milione na tenderu”, zvanična je direktiva.

Dvadeset godina nam to nije padalo na pamet, to je tačno. Ali, sad smo otkrili da je veoma korisno. Em se ljudi ne usuđuju da potežu neka druga pitanja, em je one koji upitaju za to što smo sve poklopili i pretvorili u svoj posed, lako nazvati izdajnicima. A imamo i megafone, pardon, medije, koji će to izdajnici da ponavlja hiljadu puta, dok svakom u uši ne uđe”, dao je instrukcije onaj koji je pola čovek, pola RS.

Nego šta, nego sam republika ja. Zar Đokovići nisu došli kod mene, kao vlasnika cele ove nepokretnosti i pitali da li mogu, dok renoviraju ono svoje u Beogradu, da žurku da naprave u Banjaluci. Na početku nisu verovali da sam ovde zakon ja. Ali, kad su videli kako se sve ekspresno rešilo, kako su i kršenje zakona mediji predstavili, a javnost prigrlila kao sjajnu vest i razvojnu šansu. Na kraju sam i neke policajce doveo da skaču, ma, sprdnju od njih napravio. Treba da znaju koga da slušaju i čija ih ruka hrani. Ako je Vučić mogao da sruši beogradski kvart noću, šta je meni da izmenim planove i sagradim što treba Novaku i to u sred dana. Još bih to možda za Cecu uradio“, poverio se i pohvalio Baja.

Sad je ostalo da tenis zavoli i onaj ko ga nije gledao jerbo je i to nova direktiva. A onaj koji sve odlučuje od baje postaje bajazit- doživotni vladar i otac nacije, mera vrednosti i vlasnik svega.

I, za kraj, Vaskrs ne bi bio potpun da gosn Špirić nije uputio čestitku u kojoj podseća na značaj tolerancije. On sam možda nije svestan, ali činjenica da ga toliko trpimo u javnom prostoru je pokazatelj da ovom narodu možda fali mnogo toga, ali tolerancije ima kao da će živeti tri veka.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *