Savetnička stvar

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
6 minuta čitanja

Dok je nas prošle nedelje kiša morila Željka je putovala, Radovan sanjao investicije i novi zamah, a Zora solventnost. Kod nekih se, pak, stvar lomila oko savetnika.

i-bi-nedelja-savetnik

Još od Nušića znamo da stvar sa savetnicima zna da se iskomplikuje. Gospođa ministarka je onomad zbog njega ostala bez pozicije.

Nije dobro ako ne ume, a pitaš ga. Može biti pogubno ako ga nemaš, a treba ti.

Naš svet ga ne može priuštiti, a da ga kojim slučajem ima, jedini ispravan savet bi bio da odmah otpusti sve one koje plaća. Suviše dugo ga sramote, vređaju mu inteligenciju, prazne novčanik i rasprodaju imovinu.

Pošto savetnika nema, gleda šta mu rade i iščuđava se. Da se brani i pruži otpor, to više niti zna niti za to ima snage.

Nema više doktora Ninkovića koji je gospođu ministarku učio otmenosti tako što će pušiti, francuski govoriti i imati ljubavnika, ali ima onih koji nastavljaju tradiciju.

U nedelji iza nas javio se bajin savetnik da bi dao svoju opservaciju čija je težina kao savetnikova biografija- praktičino nepostojeća.

Što se kvalifikacija tiče, od Željke je, koliko smo uspeli da shvatimo, ostanuo baji. On ih je prigrlio, ali, čini se, niti na njihovo mišljenje računa, niti ih zarezuje. Drugi su tu razlozi po sredi. Najzgodnije je da im se plati iz našeg džepa i da ih ne gleda očima.

Sa druge strane, Gorica savetnika nema, ali bi joj dobro došao.

Moramo da kažemo da smo se u jednom složili sa prvom ćerkom. Njeni tvitovi su privatna stvar i nije jasno zašto bi za javni interes post Gorice bio korisniji od posta, recimo Seke krojačice koji vas uči kako da nešto zakrpite ili porubite. A to je, složićete se, za život značajnije od ičijeg subjektivnog stava, pa makar se radilo i o prvoj ćerki.

Ipak, mediji u svojoj misiji bombardovanja javnosti nepotrebnim informacijama čekaju na njenu objavu kao da nam život od toga zavisi.

I u ovoj nedelji se bavila Narodnim pozorištem RS i gostovanjem sarajevskog SARTR-a.

Gorica je rekla da se ne kaje i da je jedino ispravno to što ona smatra.

Ima tata para, ali čestitog savetnika nema da joj pozajmi, pa se uključio javni servis da je malo podupre.

Iskopali su izvesnu članicu UO Narodnog pozorišta koja je izvolela primetiti da, kad je šteta već načinjena, treba NP RS da ode u Sarajevo i izvede predstavu “Sinovi umiru prvi” koja je, kako je istakla, topla ljudska priča.

Svako ko je gledao predstavu zna da se ne radi o “toploj priči” nego o potresnoj sudbini, agoniji porodica koje nakon rata traže posmrtne ostatke najmilijih, a koje mafija ucenjuje i za informacije o lokaciji traži novac. Jednako i od Avda i od Ivice i od Jakova. Da ne pominjeno da je autor komada Mate Matišić, a da je premijera bila u HNK Osijek.

Sa dotičnom članicom UO možemo da se složimo. Ako još nije, ova predstava treba da se igra širom BiH jer, između ostalog, pokazuje da je patnja običnog čoveka istovetna ma kom narodu da pripada, a slažemo se i sa njenom procenom da su “kultura i identitet u nikad većoj krizi” i to baš zahvaljujući likovima koji zauzimaju mesta u Upravnim odborima da se svi pitamo- Kako i ko ih tu postavi?

U nedelji iza nas su ovde bili novinari iz Rusije, dakako oni koji su još na slobodi. Mora da su iz EPP odeljenja čim su baji i Nadi, prvoj novinarki javnog servisa, doneli priznanje. Svoje oduševljenje nisu krili, a za medije u RS su rekli da su primer zlatnog standarda novinarstva. Nisu precizirali na koje medije tačno misle, pa i mi koristimo priliku da nas obasja taj sjaj. Po oblačnom i kišovitom danu i lažno zlato može da prođe.

A da ni baji nije lako i da mora progutati i ono što mu ne prija pokazuje izraz lica sa potpisivanja sporazuma o saradnji sa SPS-om.

Selak je sa svojim jatom obavio zadatak i može da se vrati u pozicioni boks na farmi uz benefite koji mu za obavljeno sleduju.

SP-u je preselo, a verovatno I Ljubiši Ćosiću koji je tipovao na fotelju ministra finansija. Baja je ipak odredio da će tu sesti Srđan Amidžić sad kad je Tegeltija zaposeo UIO.

Ukratko, fotelja ne fali, a para još teče. Za neke je široko, dok običan svet uzdiše i steže kaiš.

Od lepih vesti, za kraj izdvajamo da su Đoković i Jokić prošle nedelje potvrdili ono što smo znali- da su najbolji na svetu.

Baja, Željka i ostali Radovani su im čestitali i rekli da se ponose njima. Tužno je što svetski šampioni nemaju argumente da istom merom uzvrate.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Skip to content