Da jedna nesreća ne dolazi sama znali smo odmah na početku nedelje kada se baja sabrao sa ministrom da nas, ko bajagi, požali zbog nepogoda. A onda je usledila druga bajka.
Nedelja je počela prilično mirno- Natalija je napustila Nenada. On se na društvenim mrežama jadao kako je mnogo davao pa joj je sve udarilo u glavu. Potom je baja otišao u Rusiju, dali mu čitalačku značku uz poruku da se vrati majci – Bosni. I Hercegovini, dakako.
A nadao se da će mu ruska medicina potvrditi da su mu maćehe. I da će ga Rusija ohrabriti da ih napusti.
„Pogledaj me, uopšte ne ličim na nju, njih. Ja sam muško od glave do pete, a one ženskog roda, pa još zajedno. A dobro se zna šta o zajednici dve žene mislim. Rusija bi mogla da me prigrli. Kad bi Vladimir pristao. Nije biološki (vidi kako je mali i žut), ali bi mogao biti moj ideološki otac, mada ja ideologiju i nemam- menjam je po potrebi. No, neke paralele možemo da povučemo. Sviđa mi se kako eliminiše protivnike. Njegovi su leteli sa prozora, a meni Džombić samo sa stepeništa“, razmišlajo je naglas baja pakujući kofere.
Tamo je razbio protokol u paramparčad kad je emocijama dao da se razmašu. “Što se sa mnom ne bi ljubio? Šta fali?”, zapitao se baja nakon pogrešne procene kojoj smo imali neprijatnost da svedočimo.
„Još jedna pobeda naše politike“, uzviknuo je iz Rusije izrazom lica kao da je žabu upravo progutao. „Radujte se Srblji, poniženi i prokazani. Novi 9. januar je 15. februara, baš kako smo želeli i za šta smo se borili. Svi koji ste mahali zastavama, vi koje smo vukli za nos i uši, ispadali magarci u očima sveta, vaše je carstvo i pobeda. Naša istorija koju Draga i ostali Predrazi pišu, baš to će pokazati. Vama će vaš baja podvezati te magareće uši, ima da mi budete najlepši na novom magarčenju“, poručivao je preko javnih servisa na putu za Beograd jer je zakazao sabiranje sa sebi sličnima kako bi se malo povratio i okuražio.
„Visoka delegacija RS stiže u hram“, uzbuđeno je najavljvala reporterka RTS-a u celodnevnom bildovanju nacionalnog (čuj mene, nacional-socijalističkog) bića.
I kao u povorci sa golim carem, tako je i ova „visoka“ delegacija niskih ljudi nastupala sa glumljenim samopouzdanjem i dostojanstvom, ali sa spoznajom u srcu da je sve farsa.
Zato su javi servisi ceo dan emitovali specijale o veličini, značaju i zajedništvu. Ipak, svako ko ima neki život ili posao, nije to gledao. Oni koji su gledali ili su morali po zadatku ili su bivši ljudi.
Car je bio go, ali se svita divila bojama tkanine i savršenom kroju. Jasno je da njima puca prsluk što ih ljudi smatraju nedostojnim. Neće se sažaliti niti odustati. Nastaviće predstavu kad su već zaposeli nepresušan izvor blaga. Do sada su pokrali svilu i konac, posekli dudove, rentirali i svilene bube. Ali ima još toliko toga, a otpora nema. Sutra će reći kao što kažu ženama koje trpe nasilje- sami ste birali i na to pristali. I biće u pravu.