Ako ste u septičkoj jami najvažnije je da vam ne klecnu kolena. Situacija kod nas je trenutno takva da kolena više nisu bitna. Sad je najvažnije da znamo da plivamo, dakako – sa maskom. A razmere našeg posrnuća su ogromne. To smo mogli da vidimo i u nedelji za koju bi mnogi rekli: divno što se završila. Ipak, mesta za radovanje nema. Počinje nova sedmica što znači i nova šansa za ludilo koje nas okružuje. Kao u nekom vrtlogu u kome vreme leti, a događaji se sudaraju. Mnogi nas i po glavi lupaju. Tako ošamućeni smo nekako preživeli proteklih sedam dana. Za naredne nismo sigurni.
I dalje se kao bajagi odvajamo. I visokog predstavnika bagatelišemo. Kako bi obezbedili podršku Srbije i Hrvatske, dva pajtosa su se rotirala. Baja je otišao u Zagreb, a Čović u Beograd. Mile je malo je razroko gledao u Milanovića, ali je skrušeno saslušao hvalospeve kojima ga je Zoran obasipao. Dragan se nadmudrivao sa Vučićem. Usaglasili su se da samo tipovi koji prave probleme mogu i da ih reše. Kasnije se Vučić javio medijima u Srbiji i obznanio da je razočaran neslogom među Srbima u RS. U prevodu – podržite mi Baju jerbo mi ovamo treba da ispeglam neke stvari. A Baja je za skupštinskom govornicom fajtao. Toliko je zapenio da je komotno suv Vučićev veš navlažio za peglanje.
“Zamisli ti, ja ti dam fakultet, na svojim leđima ga iz Laktaša iznesem, a ti mi tako vraćaš. Dobro kaže naš narod, hrani kuče da te ujede. Kažu mi ljudi, ne pominji je, ne daj joj na značaju. A jaj joj omogućim i da doktorira. A šta ona radi? Umesto da sedi za šporetom i pravi zimnicu, došla je ovde, u moju skupštinu da nervira. Ja nikada ne vređam, ali moram da kažem da joj nešto fali čim je ovde. Znam ja takve žene, frustrirane. Pa, čoveče, to bi i zemlju da vodi, i kola da vozi. Ako popustimo sad, sutra može da traži i da se nešto ovde pita. Jasno je da joj treba psihijatrisji pregled. Zna se ko u ovoj zemlji može da radi. Samo onaj ko od mene dobije dozvolu. Čubriloviću, zašto sam ja tebe ovde postavio? Da mi ovakve dovodiš, harmoniju da mi kvariš. Jesmo li se mi dogovorili šta skupština treba da radi? Ono što kažem da se usvoji, to se usvoji, a ono što ne treba, to se odbaci. I mirna Bosna. Doduše, biće mirna ako je ja popustim, ali se trenutno ne osećam baš tako. A kad sam nervozan jer neko moje dira, ono što sam na cigarama, svojim radom stek’o, onda umem i da budem nezgodan”.
Kao kec na deset mu je pravo iz Trebinja došao bivši gradonačelnik. I on je u nedelji iza nas vaskrsao u javnom životu.
“Hvala ti, Slavko, spasao si mi život”, rekao je Baja. “Dao si mi municiju da otvorim front na toj strani. A bili su me skolesali. Navalili sa nekim milionima. Pa, ko danas može da ima sto miliona? Evo, deca mi ne rade, a pravo da ti kažem, i ono što uzmu u ruke se sasuši. Morao sam tolike firme da otvorim samo da bih nekako izgurao kraj sa krajem”, vajkao se Baja svom dobacivaču šlaufa za spasavanje (u konkretnom slučaju- traktorske gume) iz Trebinja.
Jel’ i vas zvao Eskobar prošle nedelje? Kažu da je ovaj američki izaslanik okrenuo svakog namernog da se otcepi, da mu odrecituje “Ostajte ovde”. A posle pesme je usledila pouka. Šargarepa pre štapa. Nevešti Eskobar nije koristio besplatne aplikacije. Kažu da je sve zvao preko operatera za koga se dobro zna da vam neprijatelji ne trebaju posle njegovih usluga. Elem, neko je Eskobaru rekao da će telefonski račun biti takav da ni Pablo ne bi mogao da ga plati.
Da ga pred Belom kućom opravda, zaputila se predsednica Željka preko okeana. U Belu kuću je neće pustiti, ali joj niko ne brani da razvije transparent: “Pravda za Eskobara” i “Telefonirati nije greh”. Ispod je sitnim slovima dodala: “Snežana, nedostaješ mi još od inauguracije”.
“Pravo da vam kažem, malo su mi dosadila ta prepucavanja kod kuće. Ko zna, ako sad ne odem u Amerkiku, pitanje je hoću li posle imati priliku. Izbori su koliko sutra, što je sigurno sigurno je. A i ponešto se nauči iz svakog putovanja. Recimo, iz posete Varšavi sam naučila da se nikad ne slikam sa osobljem aerodroma. Zato sad u zvaničnu posetu idem samo srpskim društvima u Americi i, eventualno, koga nahvatam usput. Otvorena sam za sve opcije. Zato, dokoni, javite se. Imam vremena za sve”, poručila je Željka sa Srednjeg zapada.
U poslu je prošle nedelje bio i Bakir. Neko mu je krunu zagubio. Seća je da mu je bila na glavi. Sad, jal’ mu je spala, jal’ je Sebija odnela na čišćenje, tek, nije bez nje mogao za Beograd, a taman se spremio. Poslednje što smo čuli je da je po Saraj’vu traži i čeka da mu Beograd na noge dođe.