Obezglavljeni smo bili prošle nedelje. Sve što nas vodi otputovalo je za Brisel. Samo delegacija od 40 funkcionera može na pravi način da dočara naš veliki napredak na putu ka EU, rekli su. Baja je glumio izbočinu, a Špirić kamen u cipeli. Staša je verovatno pregoreo oko Trgovske gore, pa je na taj put morao da povede i suflere- dva savetnika, pa čak i člana obezbeđenja.
„Brisel je to, imam tamo obožavatelje. Jurišaju čim me ugledaju. Posebno imaju pik na maramice i revere. A odela skupa, mora neko da me čuva“, poverio se pakujući kofer.
Rezultat naše delegacije je bio kao iz poslovice sa mnogo babica. No, nisu gubili prisebnost. „Nije nam to prvi fijasko. Što bi se jedili kad drugi plaćaju“, kratko su komentarisali.
Baja se direktno sa puta, onako umoran, strovalio na stolicu u sudnici.
„Imam džet leg, a i leg leg. Noga me boli, pa ne mogu da ustanem. A, pravo da vam kažem, ovde mi se ne sviđa. Da vidite naših sudova i te lepote. Sve sam sredio i hoću tamo da mi se sudi. ‘Ajd sad zdravo!“, uzviknuo je i napustio zgradu. Na izlasku se okliznuo i glavom udario u dovratnik. A tada mu je sinula ideja.
„Nema dela, nema suđenja! Kako se nisam ranije setio?! Svakojake gluposti mi prolaze kroz glavu, a da proglasim imunitet na sve što radim, ni na kraj pameti. Lepo upakujem u zakon, skupština usvoji i rešim problem“, rezonovao je naš junak.
Za Selma je bilo kasno, pa je nadrljao. Kao da nije dovoljno što više nije ministar, prošle nedelje je osuđen na tri godine.
„Kažu da sam privatni interes stavio ispred javnog. Otkad je to, braćo, krivično delo? Zar se kod nas ne kaže- ko ne zna za sebe, ne zna ni za druge? Predobar sam ja, to je zato. Svakom da pomognem i gledaj šta me snađe“, jadao se Selmo na izlasku iz sudnice gde ga nije čekao vozač, pa je morao da hvata tramvaj.
Ipak, iskustvo nas uči da na drugom stepenu može doći do preokreta tako nije sve za našeg Selmu izgubljeno. Na kraju će se potvrditi da sistem radi za njega.
Bilo je u nedelji iza nas i oni koji nisu mogli da otputuju.
Dok je u Brisel prošle nedelje stiglo i kuso i repato, Nenad nije mogao ni u Hag na sastanak u sedištu EUROPOL-a gde su trebali da odrede kontakt osobu za Skaj aplikaciju.
„To je moja nadležnost, moje pravo da imenujem čoveka da me obaveštava koga su našli i šta je pisao na skaju. I sad oni da me spreče. E, pa neće moći. Naći će Nenad ko treba da se podmaže i ko da se plati. Nisu ni oni sveci iako se prave“, vikao je Nenad po kancelariji kad su mu rekli da od puta nema ništa.
„I ja sam u čudu. Žena po komšiluku razglasila da putujem avionom, da svi pocrkaju, i sad ništa“, potišten je bio i Darko, prvi policajac.
To što nam je “visoka” politika niska reflektuje se na svaku oblast života. Obrazovanje se ubraja u evidentnu žrtvu.
Jedina smo zemlja u regionu koja nije učestvovala u PISA testiranju.
„Nismo i nećemo. Jel’ stranci treba da nam određuju koliko smo pismeni? Kad smo mi pisali, oni su jeli prstima. Ili je to bilo za escajg? Kako god, mi znamo da smo najpametniji. Ako nemamo neka znanja i tehnologiju imamo inteligenciju, a to je najvažnije“, saopštili su iz institucija i dodali „Nemaju oni tih instrumenata kojima bi mogli naše obrazovanje da izmere“.
Procene da je svaki drugi srednjoškolac funkcionalno nepismen, a da su oni pismeni uprkos našem školstvu, .
„Šta ti ‘oćeš? Ako je svaki drugi nepismen, onda je svaki drugi i pismen, a to nije mala stvar. Uostalom, nama pismeni i nisu upotrebljivi. Mnogo pitaju i prave probleme. Zato ih teramo, evo već trideset godina. Manje ih je sad, priznajemo, ali ih opet ima. Ne može ih se čovek rešiti i na miru živeti, pa to ti je. Zato polako smanjujemo budžet za kulturu što je, realno, bacanje novca. Sutra ćemo za zdravstvo i obrazovanje. Prirodna selekcija, brale. To je prava stvar. Najjači i treba da opstaju. I najpokvareniji, dakako“, objasnili su zvaničnici i najavili smanjenje svih budžeta osim predsednikovog.
„Radimo na tome da ga proglasimo za oca nacije. Nije nepoznato u istoriji. A on će, kao pravi otac, znati i kome treba da da“, u poverenju su nam otkrili kuda su usmerili naš brod.
Znajući sve, poslednja vest mu dođe onda kao muštuluk. Zvanična statistika je pokazala da je očekivani životni vek u RS kraći, što znači i da država radi na tome da se manje patite živeći ovde. Danas muškarci žive kraće godinu i mesec nego pre pet godina.
„Radimo na tome da za pet godina idu još ranije. Resto para iz penzionog fonda će u predsednikov budžet. Tako branimo institucije i republiku“, objasnili su revnosni službenici spuštajući roletnu.