I bi nedelja: Otvorena kuća za Hofmana i kuma

Autor: Milanka Kovačević Aktuelno Komentar Naše mišljenje
6 minuta čitanja

Dok su jedni po šumama i halama branili institucije, u centru Modriče su neki izašli iz podzemlja pokazali da u sistemu ka kojem nas vlast gura takvi predstavljaju instituciju.

ilustracija i bi nedelja direkt

Znači, ako me neko bude nervirao, i o mom kumu, znači Tupsonu, u negativnom kontestu pisao, gotovi ste, jel jasno?”, zapretio je glupson dečku u šanku. Onda su blokirali saobraćaj, napravili performans, pokazali mišiće i time bez teksta ostavili policiju.

“Ljubimo ruke, kakvi mišići, svaka čast”, rekli su pipajući policajci. “Ma, nema problema, samo se vi isnimajte, neka ste nam došli, svakako nam je neko trebao da reguliše saobraćaj. Ljudi samo jurcaju k’o muve bez glave, Neka ste ih zaustavili. Ako treba pratnja do susedne opštine, tu smo, nije nam teško”, rekli su kriminalcima.

Uostalom, svoji smo, toliko nas toga povezuje. A kako se situacija razvija, ako bog da (ovo je nezaobilazna poštapalica za otklanjanje uroka jerbo smo srednjovekovna država ili barem država sa ljudima čiji je rezon iz srednjeg veka) uskoro ćemo bez skrivanja biti i kolege”, rekli su oni u plavom mašući onima bez vrata.

A oni bez pameti su sledili one bez skrupula da bi po šumama mahali zastavom i tražili granicu koje, priznalo je i Pravobranilaštvo, nema.

Za to vreme je Lazar ostao bez rebalansa, skinuo masku i ogolio sistem.

“Ovo je mafijaška država. Korupcija i kriminal su na svakom koraku. Javni novac se preliva u privatne džepove. Institucije su srušene, stoje im samo kulise. Lični interes je iznad svega”, otvorio je dušu čovek koji iznutra poznaje stvari. Niko ko živi ovde nije imao dilemu da govori istinu. Jer, gledamo to svaki dan. I ne samo da pomireni sa situacijom posmatramo, nego nastojimo i da se okoristimo. Nema tog člana stranke koji nema nekog da zaposli, nešto da asfaltira ili nekome diplomu da kupi.

Na Lazarevo “autovanje” moralo je uslediti neko demantovanje. “Treba nam neko kome ništa nije gadno”, rekli su u centrali i svi pomislili na Sanju.

“Odmah bilo jasno da se radi o stranom plaćeniku. On je protiv ovakve republike koja nam je svima najbolja. Pa, dobro, meni je najbolja jer nema druge zemlje na svetu gde bih ja ovakva mogla tako visoko da se popnem i budem merilo svih vrednosti?”, poručila je preko javnih servisa koje koristi kao megafon.

Na pozornici je u nedelji iza nas, doduše u drugom planu, statirao onaj koga je dečak prozreo pre desetak dana. Čeka da pozdrav “đe s’ lopov” padne u zaborav pa ispred sebe istura Željke i ostale Nenade svestan da će mu oni nositi skute sve dok masa ne počne da baca truli paradajz na pozornicu. Doduše, zna on da su u manjini oni koji imaju mozga i hrabrosti da se bune.

“Biće nam sve teže”, rekla je Zorka ministarka. “To vam tako mora biti kad vas mi vodimo. Uvek biramo najteži put jer se tako čeliči čovek. Evo su šefu i deci uveli sankcije, ali ćemo svi da ispaštamo. Mala je to cena za ovakvog mudrog vođu”, objasnila je Zora preko javnog servisa jer su sajtovi institucija oboreni.

Oborili su nas Amerikanci, ali ćemo mi preko Srbije da se registrujemo”, poručio je Radovan i zaputio se u Beograd da otvori nalog Vlade.

“Da znate da mi je ovde lepše. Razmišljam da se ne vratim. I šef je rekao da nam pamet ne treba jerbo samo pravi probleme i on ne može da se širi. A svi znaju da mi je on sam više puta priznao da sam pametan”, otkrio  je premijer razbaškaren u Beogradu na vodi.

U nedelji iza nas smo saznali i da pet godina postoji Konfucijev institut za koji kažu da je najaktivniji deo Rektorata, ali i celog banjalučkog Univerziteta što lepo govori o budućnosti kineskog jezika na ovim prostorima, ali loše o  univerzitetu i nauci.

Doduše, kad vidimo ko je prvi među studentima, ništa nas ne čudi. Baš takav, izvesni Bjelica, vinuo se i do mesta bajinog savetnika. Sa te pozicije ga je zapalo da kaže šta smatra o američkoj politici što će, shodno efektu leptira, tek izazvati velike potrese u institucijama sa one strane Atlantika.

Oluja, narandžasti alarm i crveno nebom su nas sačekali na kraju nedelje.

“Ne brinem. Zna se da je crvena boja moga boga. On dolazi”, zaneseno je rekla Sanja i sela na stepenice da ga sačeka i vidi šta joj je donio iz Subotice.

Mi ćemo tek da vidimo koliko će nas ovaj put koštati.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *