Jeste da baja drži na svojim plećima sav teret, kako euforično reče glumac, ali je heroj iz senke toga dana bila bina. (Iz)Držala je ekipu tešku najmanje nekoliko milijardi.
U nedelji iza nas su se opet plazili sankcijama i u naše ime su uzvikivali: “steži, hahaha, steži”…
Jer, iskustvo pokazuje da je u takvim situacijama, kao i u ratu, mnogo teže običnim ljudima nego onima koji imaju milione. Do njih to sve dolazi prigušeno i sa zakašnjenjem. Oni računaju da će i da ih zaobiđe. Uostalom, takvi mozgovi ne haju za sutrašnjicu kad im je danas bajka i kad su u svojoj provinciji glavne baje.
“Na rezoluciju ćemo mitingom. Jeste da neće imati nekog efekta u inostranstvu, ali koga briga za svet kad mi svakako delujemo na unutrašnjem planu, takoreći za domaći konzum”, bio je rezon onih koji donose odluke šta ćemo i kako ćemo.
A onda, kad su se onako poslagali i počeli da govore, bilo nam je jasno zašto smo u problemu i sasvim razumljivo zašto će nam biti sve gore do kraja života.
Jerbo, sa ovima i ovakvima bolje i ne može biti, a na našu nesreću, ne misle da nas puštaju.
Kolektivno nismo u stanju da stvari promenimo, a možda smo jedini narod koji treba da menja i poziciju i opoziciju.
Elem, što bi napisao neki bot (niko toliko nije glup nego piše iz interesa): “On je vrstan političar na kojeg su mnogi ljubomorni i izmišljaju razne gluposti samo da on ispadne loš”. Slično bi rekla majka huligana iz osnovne kad se žale na njenog sina, a i roditelji prevaranta kad bi im sugerisali da mladunac ima novca više nego što zvanično zarađuje.
Sa druge strane, naš je baja poput seoske udavače koja, da bi delovala reprezentativnije, uvek nađe neuglednu drugaricu.
Budući da je otišao sa sela, baja ima i veći izbor.
Kad mu treba fizički da izdominira- stane kraj perice. Ako mu treba da intelektualno zablista, pusti banjca pred sebe. Da mu je, kojim slučajem, bilo potrebno da deluje kultivisano, poveo bi Kostadina.
Mada je banjac na bini poslužio i u tu svrhu. Jer moraš biti talentovano banjac da napraviš takav gaf. Pred gej osobom reći da nećeš u takvu Evropu. O rakijskom kazanu i (pre)pečenici da ne pričam. Pa jel’ to razložan govor? Jesu li to argumenti kojima raspolažemo?
Banjac je bio plastičan prikaz negativne selekcije koja je, usled višegodišnje primene, dno na vrh instalirala.
A ni glavni baja nije impresionirao.
Naručio je pola kilometra zastave u komadu, nekoliko desetina autobusa i 200 kilograma parizera za sendviče. Dovedenima je ispričao vic koji to nije i demonstrirao čvrstinu koje nema.
Pritom je uništio svaki princip i relativizovao sve kriterijume. Zato je iz Trebinja na miting uzdignute glave i mogao aktivista osuđen za dezerterstvo. “Kad je naš predsednik mogao da švercuje u ratu, a junači se u miru, što ne bih mogao ja? U ratu može i da se pogine, a u miru možeš da budeš junak bez opasnosti. Ja sam i napredovao, na primer”, naslućujemo smer u kome bi mogli da idu njegovi argumenti.
I sve ostalo bilo je laž i prevara, jedno zamešateljstvo prepredenih i pokvarenih uz sasluženje ograničenih i zavedenih. Ako se ko u publici i našao sa mozgom, pravdao se da je tu slučajno- krenuo tetki po lek, do obućara ili u biblioteku, knjigu da vrati.
Da li je suvišno da konstatujemo da je i mitingom koji je zakrilio celu sedmicu potvrđena (još jednom) istinitost istorijskog iskustva da je patriotizam poslednje utočište hulja.
I sve je opsena, trećerazredna predstava, osim onoga što, kad se ugase reflektori i ostanemo sa sobom, osećamo.
A to je da je ovaj sistem protiv nas. Povlašteni su samo oni u stranci.
“A šta ako se svi učlanimo, šta onda?”, zapita jedan, “Valjda bi tad normalne ljude sistem prepoznao kao svoje”.
“Mačka će ga znati”, odgovori drugi i zavuče se u rupu.