“Džaba vam znanje i svi uspesi ako niste u sistemu vlasti” svojevremeno je rekao baja studentima, dobio izbore i pokazao kako će sa nama. A mi da nam se tako dopada. Zato se nemojte čuditi ako vam sutra na njivi ili ispod prozora osvane bager i počne da kopa. Treba za života 15 milijardi u rudama konvertovati u novac. A što ne uspe, nastaviće sin koji je u nedelji iza nas i zvanično ušao u politiku. Eto nama nove dinastije.
Krenuo je prošle nedelje ministar Šulić po marketima u federaciji. Maskirao se u korov jerbo takav ne skreće pažnju u ovoj zemlji u kojoj se isti gaj i poštuje.
“Šefe, ušao sam u prodavnicu”, šaptao je u mikrofon u vidu bubamare. “Sad ću da ti diktiram cene, a ti zapisuj, pa ćemo onda da uporedimo i podesimo”, javljao je vrhovnom mozgu u Vladi.
Rezultat te akcije su, dakako, mediji preneli kao važnu vest da je čak 36 kontrolisanih namirnica jeftinije ovde nego kod tamo njih. To je svakako olakšalo krpljenje onima koji jedva spajaju kraj sa krajem.
“Od kad smo čuli ovu vest, iako ne znamo da li je tačna, nekako se baš lakše krpi. Kao da krajevi lete sami jedan prema drugom”, oduševljeno je rekla prosečna stanovnica ove zemlje.
A da bi život ovde tekao kao pesma potrudio se doktor Vlado čije reakcije počinju da plaše. Osim što je političar, direktor, kažu i lekar, sve češće je i estradni menadžer. Čovek ne zna gde počinje lekar, a gde mu se završava zabavljač. Ono što se i na prvi pogled čini je da je stručna opservacija neophodna.
“Svima sam propisao slušanje baje. I malog i velikog. Ko se bude bunio, poslaću one moje sa košuljama koje se vežu na leđima. Ko decu ne dovede mogu mu stručne službe zakucati na vrata. Ko ne sluša Baju, ne treba da živi”, već zamišljamo Vlada kako, kao Taško Načić u filmu “Davitelj protiv davitelja”, govori, a potom hita ka sali najveće osnovne škole u RS gde je organizovao koncert.
U nedelji iza nas dva evropska tela su razgovarala sa našim organima o kontroli prljavog novca i granica. Zvučalo je lepo dok nisu pokazali da su naši organi Nešić i Ćulum. Od tog posla, jasno je, nema ništa. Telo će biti mrtvo ukoliko izostane transplantacija.
Jer, samo mladja krv nije garant da će sistem biti regenerisan.
Sin Igor je zvanično ušao u politiku. Da li će i ovde, kukala nam majka, Kim Džong biti luđi od Kim Ila, plašim se da će znati naša deca. Čisto da ne mislite da ova vremena nisu važna i da ništa dugoročno ne odlučujete.
Jer, korov koji već predugo zalivamo neće dozvoliti da bilo ko ostane neozleđen, a ni jedno plemenito delo neće biti nekažnjeno.
“Džaba se bune tamo u Loparama. Ruda će da se kopa, mi ćemo da se razvjamo, pravimo rudnike, sve po ekološkim propisima”, rekao je baja i nasmejao sve u Gacku, Ugljeviku, Stanarima i ostalim rudarskim mestima u kojima do ekologije drže kao baja do svoje reči.
Nikoga ne bi začudilo da se današnje obećanje da će praviti fabrike za preradu pretvori u sutrašnju tvrdnju da je najvolje izvoziti rudu, a da je svako ko tvrdi drugačije, običan lažov i strani plaćenik.
Prekosutra bi etiketiranje moglo da se pretvori u robijanje, a mi u Rusiju u kojoj su prošle nedelje hapsili i na 15 dana zatvarali čak i one koji su ostavljali cveće kao izraz pijeteta prema Alekseju Navaljnom.
U Rusiji je, kažu, opet prisutan sindrom iznenadne smrti. Čudan način da se kaže Putin.
Ukratko, nije baš optimistično, ali bi moglo da bude tačno.
Možda je ovo najhladniji februar i najslobodnija godina koju ćemo imati.