Dodo, senka i ostale bajke

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
6 minuta čitanja
Foto: SNSD

Roditelji sa Pala su prošle nedelje bili u panici. Razumljivo. Niko ne želi da mu dete Baji tepa Dodo. A još manje da mu šalje poruke. Ipak, nema mesta za brigu. U pitanju su izvođači radova Dodinog PR štaba. Da su deca pisala, poruka bi glasila: “Sklonite ovog dosadnog čiku sa televizora!”.

Foto: SNSD

Krenuli smo u otcepljivanje. Za početak, otkinućemo najviše sudsko telo. Kad su nam Tegeltiju izbacili, stvorićemo naše sudstvo po njegovoj meri. Možete da zamislite šta će ispasti kada se pomešaju neznanje, drskost, primitivizam, bahatost, bezobrazluk, potkupljivost.

Kad tako prisvojimo pravdu, neće nam ništa moći, sve da razbiju i stotinu Skaj aplikacija. Lukač je rekao da su je imali i policijski zvaničnici. Kladim se da će se ispostaviti da sa narko-dilerima nisu sarađivali zbog sebe, nego zbog države, a da bi ih raskrinkali. To će potvrditi i sudska vlast koja će biti u njihovim, pardon, našim rukama.

Sa tim naumom je zasedao i parlament u kome se razmatrao i zakon koji će utvrditi kako su se naši novci našli u njihovim džepovima. Baja je rekao da neće to biti lov na veštice, nego će naš sud (čitaj: Tegeltija) sve ispitati. Pogađamo: utvrdiće da je sve bilo u skladu sa zakonom i da su vlasnici RS istu stekli potpuno legalno, zahvaljujući svojoj sposobnosti.

A zahvaljujući neverovatnoj sposobnosti naših prvaka u nebo su otišle i cene stanova. Zlobnici bi rekli da je u pitanju pranje narko-novca, ali ne. U pitanju je naše mudro rukovodstvo koje od ovog zapećka prave epicentar sveta. Nema toga koji ne želi da živi u ovoj obećanoj zemlji izmaštane Dodo ptice.

Kad smo već kod nje, da pomenemo da su joj sankcije srezale krila na ove, malo bliže destinacije.

Zato je prvo sletela u Laktaše, obećala investicije i status grada. “Građanin da budem, majko!”, uzviknula je tim povodom. Potom se uputila po mesnim zajednicama Banjaluke. Nekome je obećala krompir, nekome luk, a nekome i kanalizaciju. Ako budu poslušni i za Đajića glasaju, ima Dodo, poznatiji kao glavini Baja, da ih pogleda.

On, razume se, kao svaki veliki državnik, izgara za svoj narod. Zato mu je kao melem došla poruka mališana. Nisu mahali zastavicama. Nisu rekli: “Car je go!”. Oni su suptilno u snegu napisali: “Dodo, srećan put”. Dodo im je oprostio latinicu i ceni to što su prećutali ostatak poruke: “Ne žuri nazad. Snaći ćemo se i bez tebe. Uostalom, ako javna preduzeća mogu godinama da vode vršioci dužnosti, i za našu kuću ćemo naći nekog vršioca u tvom odsustvu“. Sve su to “deca” prećutala, a Baja je odjezdio dalje.

Gust mu je raspored. Treba sve obići pre Sretenja kada će se naša verzija mrmota Fila zaputiti u Orašac da vidi jel’ mu tamo senka. Zapadni ambasadori su odlučili da ne dođu jerbo više veruju originalu iz Pensilvanije.

Kad smo već kod senke da kažemo da se i u nedelji iza nas pričalo o glasačima koji se iz RS pripremaju za izbore u Srbiji, tačnije Beogradu. Senka sumnje da podmeće Srbima preko Drine je pala na Đilasa. Senka sumnje da Srbe sa ove strane Drine tretira kao ovce, takoreći goveda, pala je na veterinarsku stanicu u Srebrenici ispred koje subotom desetine dvonožnih stvorenja čeka na red.

Da li su došli po tablete protiv metilja, pasoše za goveda, ili nešto treće, ostaje nepoznanica. Oni koji tumače ponašanje naših mrmota kažu da će gužve prestati čim se zaključe birački spiskovi u Srbiji. Kakve veze oni imaju sa guzvom u Srebrenici, mrmot bi ga znao.

I prošle nedelje su se oko izbornog zakona natezali u Federaciji. Čović je rekao da u predsedništvu može biti samo on ili izbora neće biti, a Bakir da mu je tata još onomad rekao da su pregovori najgori posao koji živ čovek može da ima.

Ipak, ništa je to u odnosu na cenjkanje kojem je Stevandić morao da pribegne da bi Zeljkovića izvukao iz zatvora. Sada poručuje da u izbore idu nikad jači, kukala nam majka.

Od tih jakih, običan narod gleda kako da se skloni. Kažu da svakog dana u Sloveniju pobegne 50 radnika iz BiH.

A tu su i Hrvatska i Nemačka koje najavljuju da im treba radne snage.

I dok se zadrigli, oko ovoga što se državom zove, glože, svako kome su ukrali nadu, a ima šansu, odlazi.

Kad sve saberemo, izlišno je čekati Sretenje. Šta god bilo sa senkom, proleće će sigurno doći. Druga stvar je da li će ovu zemlju ikada (više) sunce ogrejati.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *