Vožnja bicikla ulicama slovenačkih gradova nije ništa neuobičajeno, ali je takva rekreacija u doba virusa korona postala i način protesta protiv konzervativne vlade Janeza Janše.
Izvor: BBC na sprskom
Od kraja aprila, najpre u Ljubljani, a potom i na ulicama drugih gradova u Sloveniji, biciklisti organizovani preko društvenih mreža svakog petka protestuju protiv vlade koja je formirana 13. marta.
„Mnogo ljudi protestuje protiv mnogo različitih stvari jer je mnogo različitih stvari trenutno loše u Sloveniji”, kaže jedan od učesnika protesta Filip Dobranić u jednoj rečenici sumirajući razloge zašto su Slovenci izašli na ulice.
Vlasti tvrde da su protesti politički motivisani i da ih predvode njihovi protivnici iz redova ekstremne levice.
Protesti su najpre počeli na balkonima jer je zbog virusa korona građanima sugerisano da se što manje kreću.
Vožnja bicikla nije bila zabranjena.
„Bicikl je jedno od najpopularniji prevoznih sredstava – gotovo svaki Ljubljančanin ima bicikl”, kaže novinar Bojan Kavčič za BBC na srpskom.
U Sloveniji nije bilo uvođenja policijskog časa i zabrane kretanja, ali je građanima bilo ograničeno putovanje između opština.
Šta je cilj protesta?
I sami učesnici protesta svesni su da su im ciljevi raznoliki, kao i da će borba za njihovo ostvarenje biti dugotrajna.
„Prvi cilj protesta je ukazati šta je sve loše i to zaustaviti.
Drugi je da se raspišu novi izbori, mada bi neki ljudi prihvatili i tehničku vladu jer je pandemija i dalje tu”, kaže Filip Dobranić.
I sama vlada Janeza Janše izabrana je bez izbora jer je prethodni kabinet Marjana Šareca izgubio većinu, a Dobranić navodi da se u političkom prekombinovanju krije deo razloga za protest.
„Stranka modernog centra (SMC), koju je osnovao nekadašnji premijer Miro Cerar, rekla je da nikad neće otići u vladu sa Janšom – a sada su izneverili svoje birače.
Stranka koja je inicijalno stvorena kao suprotstavljena Janši, sada je u vladi za koju mnogi smatraju da je nelegitimna.”
Posle ulaska u vladu Janeza Janše, Cerar je napustio stranku, a na njeno čelo je došao Zdravko Počivalšek koji je postao Janšin zamenik u vladi, a nadležan je i za resor ekonomskog razvoja.
Janšinu vladu, osim SMC, podržavaju i stranke Nova Slovenija ministra odbrane Mateja Tonina i Demokratska stranka penzionera Slovenije potpredsednice vlade Aleksandre Pivec.
Iako je borba sa virusom korona u Sloveniji izgledala uspešno, a ova zemlja prva proglasila i kraj epidemije, Janšina vlada brzo se susrela sa prvim problemima.
„Sve je počelo prilično neupadljivo, kada je vlada Janeza Janše počela da preduzima grublje mere prema televiziji, koja je javni servis svih građana.
Janša nikad nije smatrao da je televizija njemu naklonjena, a ni neutralna”, podseća novinar Bojan Kavčič da je aktuelni slovenački premijer imao složen odnos sa javnim servisom i u prethodnim mandatima na vlasti.
Kavčič kaže da je javni servis otkrio i neke od afera koje prate konzervativnog premijera, dok on u komunikaciji sa javnošću izbegava konferencije za medije i radije pribegava porukama na društvenim mrežama, snimljenim izjavama i gostovanjima na privatnoj televiziji bliskoj njegovoj stranci.
Za demonstrante je, osim odnosa vlade prema medijima, motivacija za protest došla i kroz odnos prema krizi koja nije stvorila samo zdravstvene poteškoće.
„Na početku se protestovalo jer je vlada u korona paketu ignorisala veliki deo populacije, poput samozaposlenih i kulturnih radnika.
Potrošeni je i veliki novac za kupovinu maski, među najskupljim u Evropi, neke koje smo dobili nisu bile odgovarajuće – a onda će vlada sama sebe da istraži”, kaže Dobranić.
Šta rade političari?
Protesti, koji se održavaju petkom predveče, organizuju se preko društvenih mreža i neformalnih organizacija.
Političke partije zvanično nisu uključene u njegovu organizaciju, mada novinar Bojan Kavčič kaže da je na biciklu i sa maskom, između ostalih, viđena i evroparlamentarka Tanja Fajon.
Ona je prethodnih dana izabrana za predsednicu slovenačkih socijalista umesto Dejana Židana koji je dao ostavku na to mesto.
„Orijentacija protesta većinom jeste levičarska, ali stranke još nisu uspele da se uključe u to i preuzmu ga.
To za protest može biti i dobro i loše”, kaže Kavčič.
Premijer Janez Janša u protestima je prepoznao levičarsku orijentaciju, pa je u jednom od svojih tvitova ukazao da učesnici nose i majice sa likom „masovnog ubice Josipa Broza Tita”.
Ipak, demonstranti ukazuju da je priroda protesta nešto složenija.
Tvrde da je Janšina vlada ugrozila i ono što je Slovencima veoma bitno.
„U senci korona paketa, počeli su da demontiraju zakone kojima se štiti životna sredina – i to je izazvalo najnoviji talas protesta”, kaže Filip Dobranić.
Redovni parlamentarni izbori u Sloveniji trebalo bi da se održe 2022. godine – aktuelni saziv parlamenta nalazi se na polovini svog mandata.