Specifična filozofija i vitalnost na pragu devete decenije života krase Vitomira Vića Kovačevića, veterinara po vokaciji, a umetnika po osećaju i opredeljenju. U detinjstvu je rezbario olovke, a sada pravi figure od kamena i betona.
Od kad je u penziji Vitomir Kovačević je na relaciji Vojvodina- Hercegovina. Pola godine provede u Đurđevu, a sa prvim prolećem je u Avtovcu nadomak Gacka, u kućici na obali reke, koja ima posebno značenje u njegovom životu.
„Već u maju počinjem da se kupam, pa sve do decembra, dok ne odem za Vojvodinu. Kad zaronim, osetim sve mirise detinjstva. Većini to ne bi ništa značilo, ali je za mene to ritualno kupanje, pročišćenje duha i tela“, kaže Vitomir i dodaje da ima opremu za ronjenje, pa je prva adresa za komšije ukoliko nešto izgube u Mušnici.
Na biciklu tokom leta obilazi okolna sela, redovno skače sa stene u jezero, a kod kuće čuva suvenir, uspomenu na restoran na Klinju.
„Nesreća ovog naroda je u tome što ne zna da ceni ono što ima. Prava je šteta što takav jedan restoran uništen“, konstatuje naš sagovornik.
Zaljubljen u prirodu i Avtovac gde je proveo detinjstvo, na brdu iznad varošice je pre deset godina počeo da pravi skulpturu Njegoša. Želja mu je da se oko spomenika napravi amfiteatar kao i da na okolnim uzvišenjima postavi skulpture naših velikana- Jakšića, Šantića, Dučića.
„Na ovom brdu sam godinama provodio vreme uživajući u pogledu koji se pruža. Ovde imamo prirodno hlađenje- vetar uvek duva. Onda, izobilje materijala jer je u podnožju je kamenolom iz doba Austro-Ugarske”, objašnjava umetnik, a onda prelazi na samu skulpturu. “Kao što vidite, leva ruka mu je na kolenu, desna drži crkvu. Bos je jer je ponikao na steni u neko teško vreme koje je bilo na čitavom ovom području“, kaže.
Skulptura još nije završena, ali je svakako izazvala veliku pažnju javnosti.
„Dok radim, često mi dođu komšije, pričamo o istoriji, a uvek imaju i neki savet za mene. Stari Hercegovci su mnogo znali o istoriji. Danas je takvih sve manje”, konstatuje Vićo.
Kako bi pokazali koliko im znači to što on radi, nekolicina meštana je skupljala dobrovoljni prilog.
“Još čuvam taj spisak. Materijalno nije mnogo značilo, ali postupak jeste”, ističe on kada priča o atmosfeti koja ga okružuje u varoši.
Nada se da će ga zdravlje poslužiti, a lokalne vlasti podržati, da brdo iznad Avtovca postati mesto održavanja kulturnih i muzičkih događaja koji će okupljati mlade, a sve pod budnim Njegoševim okom.