Savez sindikata RS je juče održao sedmi kongres na kome je Ranka Mišić izabrana za predsednicu. Slogan konresa je bio: “Imam pravo više, član sam sindikata”. Nova-stara predsednica i jedini kandidat Mišić može da kaže: “Imam pravo najviše, večita sam predsednica”.
U čemu je tajna njenog uspeha, pita se javnost. Poznavaoci sindikalnih dešavanja I naši sagovornici tvrde da njen izbor nije iznenađenje.
“Odavno kod nas predsednika sindikata ne bira članstvo. On se postavlja direktivom odozgo. U Skupštini su ostali samo oni delegati koji će glasati za predloge Predsedništva. I Statut je prilagođen tako da kontrola bude potpuna. A članstvo je u svemu tome manje bitno”, kaže jedan od naših sagovornika.
Na našu aresu je stigla I reakcija sindikalnog aktiviste koji je skoro čitav radni vek proveo u borbi za poboljšanje prava radnika. Izbor Mišićeve, po njemu, predstavlja eklatantan primer ljudske pohlepe. Ali I servilnosti.
“Pohlepa nema granica” kaže nekadašnji delegat u Skupštini Saveza sindikata RS. Ističe da je i Statut promenjen kako bi Mišićeva mogla da bude na čelu sindikata neograničeno dugo.
“Ni najsavremeniji razvoj tehnologije ne utiče na svijest i kontrolu mozga čovjeka. Još prije nego je droga postala opasnost čovječanstva, veliki Pisac je govorio o tri opasna poroka: alkoholizmu, kocki i vlasti. I dok se prva dva mogu zalečivati i kontrolisati, treći je van svih kontrola. Marko je bio po drugi put među Srbima, Mišić ( ne Živojin) je već sedmi.
Sindikat je nastao kao udruženje svih, za ostvarivanje jednakih prava pojedinca. I ne nikako kao organizacija većine za ostvarivanje personalnih sujeta pojedinca. Dom sindikata je postao “soliter” u kome se stiču stanarska prava. Iz njega se ne izlazi na svojim nogama.
Rusija je mijenjala Ustav, Savez sindikata Statut, da mandati ne budu ograničeni. Zašto trošiti novac za izbore i kongrese! Mandat proglasiti doživotnim.
I dok je Peti kongres, prije četiri godine, donio puno drame, neugodnosti, ličnih polemika na relaciji Božo – Ranka, Ranka – Božo, na Sedmom je sve bilo pod kontrolom. Novi Predsednik je opet izabran. Za izbore nije potrebno mišljenje baze, dovoljno je imati “prolaz” u organima. A da li se sa pozornice silazi aplauzom ili zviždukom, to više nije važno. Nije važno ni da li je prvomajskom kafom umjesto protesne šetnje, povećanje 5% bilo plod uspješne ekonomije ili za još jedan mandat Predsednika.
Kako pregovarati iz brloga sopstvenog dvorišta o svim negativnostima poslodavaca: nepotizmu, ograničenju mandata, izboru direktora, namještenim konkursima, partijskim zapošljavanjima…. Samo su neka pitanja bez odgovora.
Pogledaj dom svoj, andjele! U zemlji jututunaca”, završava pismo ovaj sindikalni aktivista.