Sela u Hercegovini su mahom zapuštena i ostavljena, prije svega, od lokalnih vlasti kojima nije stalo do njihovog razvoja. Razlike postoje od opštine do opštine, ali mahom stanovnike ruralnih područja Hercegovine muče isti problemi.
Sve to smo saznali u razgovoru sa Danijelom Salatić, menadžerkom klastera „Stara Hercegovina“, koja godinama sarađuje sa poljoprivrednicima, ali i brojnim udruženjima, prije svega, sa ovog područja.
Ona kao najveće prepreke na putu ruralnog razvoja Hercegovine navodi nepovezanost civilnog sektora koji se bavi ovim pitanjem i nerazumijevanje lokalnih zajednica.
„Lokalnoj zajednici, apsolutno svakoj, nije toliko stalo, sve govore da kao nemaju budžet. Na terenu bi se reklo da nemaju ni plan ni program ruralnog razvoja, mada, možda imaju negdje u nacrtu, možda je negdje to i Skupština izglasala, ali ja ne vidim da se to sprovodi na terenu“, priča nam Salatić i dodaje da je ovdje selo toliko zapušteno i svjesna je da se to ne može odjednom obnoviti, ali kaže da bi vremenom neke stvari mogle doći na svoje.
Da stvari pokrenu na bolje, da se osnaži, edukuje i poveže nevladin sektor koji se bavi ruralnim razvojem Hercegovine i koji bi trebao da zastupa interese poljoprivrednika pokušaće preko projekta „Uspostavljanje Mreže za ruralni razvoj Hercegovine – HeRuDNet.
Projekat sprovodi Asocijacija za ekonomski razvoj RADAH u saradnji sa poljoprivrednim klasterom Stara Hercegovina i Fondacijom LINNOVATE iz Livna.
„Poljoprivredni proizvođači su mahom ljudi koji nemaju kad ni da sijele po salama, skupštinama i sastancima. To su ljudi koji imaju 365 dana godišnje obaveza. Nebitno koji je to lanac vrijednosti, da li je proizvodnja mlijeka, da li je proizvodnja povrća. I zimi kad se ne radi oni opet rade, pripremaju plastenike ili zemljište, sadni materijal“ priča nam Salatić.
I upravo zbog toga neophodno je da poljoprivredni proizvođači imaju predstavnike koji će moći uticati na poboljšanje njihovog položaja.
„Mislim da nevladin sektor nije aktivan, da se moglo ovih godina mnogo više. Nije suština da farmer dobije podsticaj, suština je da mu se stvore zakonske regulative i neke druge povoljnosti“, rekla je Salatić za „Direkt“.
Ona dodaje da se moraju zagovarati izmjene zakona i da poljoprivrednici dobijaju više finansijske pomoći.
„Nas će dovesti uvoznički lobi da ćemo svi jesti štampano meso, jer proizvodnja postaje skup hobi“, izrazila je svoju zabrinutost Salatić.
A upravo zbog nastojanja da se stvore bolji uslovi za poljoprivrednike, aktivnosti po pomenutom projektu će i biti usmjerene da povežu i ojačaju organizacije civilnog društva kako bi kasnije samostalno mogle uticati na javni sektor i donosioce odluka.
„Želimo da ojačamo organizacije civilnog društva da kroz obuke i treninge i same postanu jači faktor u pregovorima i aktivnostima lobiranja“, pojasnio nam je Himzo Tule, projekt menadžer iz Asocijacije za ekonomski razvoj RADAH.
On dodaje da im je u planu organizovanje i Ruralnog parlamenta, koji bi trebao da bude skup civilnog društva, a kojem bi prisustvovali i donosioci odluka iz ministarstva, opština, ali i vladine agencije koje donose odluke za ruralni razvoj.
Za sada, kako nam je rekao Tule, u ovom projektu načelno ih podržavaju i predstavnici hercegovačkih opština, mada konkretnu podršku će tek očekivati u narednom periodu.
Naime, projekat čiija je vrijednost 662.133 Eura sa 90 posto sredstava finansira Evropska unija (EU), a preostalih 10 posto trebaće da obezbijedi Asocijacija sa partnerima u projektu.
Kako smo mogli čuti, za finansije ipak ne brinu. Dio pomoći očekuju od hercegovačkih opština i gradova, jer će projekat obezbijediti i direktnu korist za lokalne zajednice.
Benefite od projekta će osjetiti i stanovništvo Hercegovine
Plan im je da na prostoru Hercegovine, tokom trajanja projekta, postave 40 meteoroloških stanica koje će da sadrže i podatke o poljoprivrednicima određene opštine, a predstavljaće i konkretan alat koji će moći da pomogne poljoprivrednicima.
„Poljoprivrednici će imati pristup podacima besplatno. A meteorološke stanice prati jedan softver koji daje poljoprivrednicima dosta mogućnosti da prate šta su uradili, ali daje im i određene prognoze koje im mogu pomoći u zaštiti od bolesti“, rekao nam je Tule i dodao da uz to podaci će biti dostupni i ljudima koji rade u resorima poljoprivrede u opštinama ili ministarstvima.
„Tako na primjer, u Bileći kada se postave meteorološke stanice ljudi koji rade u odjelu poljoprivrede u opštini imaće podatke koliko poljoprivrednika šta sadi, koji su prinosi. Uz to Ministarstvo će takođe imati pristup pa će moći da znaju šta se dešava na nivou cijele Hercegovine što može i njima olakšati eventualno donošenje nekih odluka o podsticajima“, rekao nam je Tule.
Direktnu pomoć poljoprivrednici će imati i od web stranice, koju imaju u planu da naprave, a na kojoj će poljoprivredna gazdinstva moći da predstave svoju ponudu.
„Uz taj marketinški alat želimo da malim proizvođačima olakšamo da se nađu na tržištu“, rekao nam je Himza Tule.
Projekat „Uspostava Mreže za ruralni razvoj Hercegovine – HeRuDNet“ počeo je 1. februara ove godine i trajaće tri godine.
Ако стварно желите помоћи пољопривредницима Херцеговине ,онда им направите путеве којима ће своју робу возити до купца, а да свако мало не поправљају своја и онако већ похабана возила. Путеви Источне Херцеговине су гори него у вријеме Аустро-Угарске владавине.