Usvojene dopune Zakona o tržištu HOV, burna rasprava u NSRS

Autor: Direkt Aktuelno Društvo Ekonomija Politika
10 minuta čitanja

Narodna skupština RS usvojila je danas dopune Zakona o tržištu hartija od vrijednosti (HOV), a kroz raspravu se iskristalisalo da je jedini cilj dopune zakona dokapitalizacija „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET). Dok je opozicija tvrdila da je na sceni pljačka malih akcionara, premijer RS Radovan Višković je rekao da to nije tačno.

Piše: Svjetlana Šurlan/ Capital.ba

Na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine Republike Srpske, koja je počela danas, prva tačka nakon poslaničkih pitanja bio je Prijedlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrijednosti, koji je razmatran po hitnom postupku.

Iako je donošenje zakona predviđeno po hitnom postupku, prihvaćeno je da se o njemu glasa danas nakon rasprave, umjesto u četvrtak nakon završetka ovosedmičnog zasijedanja. Usvojeno je i da navedeni zakon stupi na snagu prijevremeno, odnosno narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Dopune zakona usvojene su nakon burne rasprave, a opozicija i vlast saglasni su da se izmjenom zakona štiti imovina Srpske, ali ne i oko koristi koju od zakona imaju mali akcionari energetskog sektora.

Nakon što je od predstavnika Ministarstva finansija RS pročitano obrazloženje dopuna zakona, uslijedila je rasprava koja se svela u najvećem dijelu na dokapitalizaciju HET-a i da li je to ili ne transparentan proces.

Opozicija podržava zaštitu imovine RS, ali i prava malih akcionara

Poslanik SDS-a Milan Radović rekao je da su nedavna dešavanja oko dokapitalizacije HET-a podstakla Vladu da mijenja Zakon o tržištu HOV.

„Postojeći zakon nije dozvoljavao prekid emisije akcija, a sada kada akcionari, s pravom preče kupovine, kupe akcije, emitent ima pravo da prekine emisiju. Nije sporno da RS želi da zadrži postojeću strukturu vlasništva, ali je pitanje zašto se ne nađe način da se građanima RS otvori prostor za ulaganje, da se dio štednje preusmjeri tamo“, rekao je Radović.

Igor Crnadak iz PDP-a rekao je da je Vlada digla „dramu i tenziju“, da traži hitno usvajanje dopune zakona, a da nema ministrice finansija RS Zore Vidović da da neophodne odgovore na mnoga pitanja.

„Zakon nema nešto sporno u smislu da će donijeti štetu, ali odnos Vlade prema svima u Srpskoj je toliko katastrofalan jer se prikazuje da je zakon izuzetno bitan, a da se ne govori konkretan razlog zašto se ide u ovo hitno. Ima li ovo veze sa HET-om, nekom privatnom firmom ili aranžmanom sa Kinezima, nije korektno da tvrdite da je ovo zbog nekog opšteg interesa“, rekao je Crnadak.

Miladin Stanić iz SDS-a rekao je da se Zakon o tržištu HOV mijenja jer su iz FBiH rekli da će kupiti akcije HET-a, te da podržava da se zaštiti imovina Srpske.

„Osnovno je da se omogući ERS da poveća učešće u HET-u, a mislim da je postojao bolji način preko IRB-a ili čak i kreditom da se to uradi, nego silovanjem zakona jer se ovim narušava tržište hartija od vrijedosti. Favorizuje se većinski akcionar na štetu manjinskih. U suprotnosti je i za Zakonom o privrednim društvima koji kaže da svaka akcija daje akcionaru ista prava, a ovim se to krši“, istakao je Stanić.

Poslanik Nebojša Vukanović rekao je da je zakon posljedica njegove „pobjede“ i zaustavljanja usvajanja odluke o dokapitalizaciji HET-a 21. januara u Trebinju.

„Tako se čuvaju institucije, preventivno, zaustavili smo prodaju akcija HET-a i ovo treba zaustaviti na sudu jer je na štetu malih akcionara. U ERS vlada kriminal i anarhija. Prodajete HET, ulažete deset godina da završite HE Dabar, a rezultata nema, razbacujete narodni novac. Ne damo vam HET“, rekao je Vukanović.

Ljubiša Krunić iz PDP-a rekao je da je pritisak javnosti doprinjeo da se 21. januara ne donese odluka o dokapitalizaciji HET-a.

„Frapantno je bilo da se toliko neozbiljno pristupilo dokapitalizaciji i predstavnik državnog kapitala je bio suzdržan i narod je počeo da sumnja da se na mala vrata uvodi privatizacija HET-a, što bi bilo pogubno“, rekao je Krunić.

On je rekao da je plan bio da ERS kupi 65 odsto emisije i da državni fondovi kupe još 15 odsto, a onda ostaje 20 odsto akcija i postojao je strah da to ne kupi FBiH.

„Prodajom akcija se lagalizuje otimanje akcija od malih akcionara koji bi time pali na 12 odsto, to je pljačka i oni treba da imaju ista prava sa velikim akcionarima proporcionalno udjelu. HET nije siguran ko sve može da kupi akcije i to je državni problem, mi moramo o tome da vodimo računa“, poručio je Krunić.

Višković: Nema obračuna ni sa velikim, ni sa malim akcionarima

Na prozivke opozicije javio se premijer RS Radovan Višković koji je rekao da će 20 odsto malih akcionara u HET imati jednaku šansu za kupovinu akcija.

„U trenutnom kapitalu HET-a, u tih 20 odsto akcionara, pojedinci raspolažu sa oko četiri odsto, sve ostalo je privatiztovano, ima i onih koji su iz inostranstva. I danas se može trgovati akcijama. Ako je neko bilo kada imao neku spekulativnu radnju u smislu privatizacije, odgovorno tvrdim da Vlada u tome niti je učestvovala, niti će učestvovati“, rekao je Višković.

Dodao je da nema ništa protiv da neko uzima zasluge za nešto, ali da je predstavnik državnog kapitala bio suzdržan povodom dokapitalizacije HET-a, na osnovu odluke Vlade.

„Da li će premijer FBiH Fadil Novalić pozvati nekog da kupi akcije, pa oni mogu i danas da kupe od malih akcionara, ali većinski vlasnik RS niti će prodati akcije, niti umanjiti vlasnički dio u tako važnom preduzeću kao što je HET. Ovo je zakon koji će omogućiti razvoj RS, ovdje nema obračuna ni sa velikim, ni sa malim akcionarima i svi koji žele da ulože imaće priliku“, istakao je Višković.

Poslanik SNSD-a Ilija Tamindžija rekao je ERS želi da poveća udio kapitala, te da je u pitanju nacionalizacija, a ne privatizacija.

„Jedina smo Vlada koja ima 430 MW instalisanih u obnovljivoj energiji, to nema ni Njemačka, ni Francuska, zbog čega napadate to? Recite javno zašto ste protiv, samo zato da nas srušite politički, niste za interese građana“, rekao je Tamindžija.

Dodao je da nema ništa loše da se HET dokapitalizuje sa 100 miliona, te da nije istina da je ERS propala i da nema novca.

„Mali akcionari nisu ugroženi i oni imaju pravo preče kupovine akcija“, kazao je Tamindžija.

Pomoćnik ministra finansija Republike Srpske Snježana Rudić rekla je u završnoj riječi da se potreba za intervencijom u zakonima često vidi na tržištu.

„Hitnost je lako naći u vremenu u kojem smo izloženi inflatornim kretanjima, a izmjena ovog zakona ne pravi se za konkretno privredno društvo, već predstavlja dodatni alat da emisija akcija može da se prekine u režimu prava preče kupovine. Netačno je da se vrši atak i otimanje akcija malih akcionara, pravo svakog akcionara zagarantovano je Zakonom o provrednim društvima, ali mi se moramo lišiti zablude da su društva kapitala zadruge, ako želimo da male akcionare zadržimo onda privredna društva moramo reorganizovati u zadruge“, rekla je Rudićeva.

Dodala je da je Zakon o tržištu HOV mijenjan 2017. i 2021. godine i da planiraju još jednu izmjenu u ovoj godini, ali u drugom segmentu koji zaslužuje širu raspravu.

Propala dokapitalizacija

Podsjećamo, portal CAPITAL pisao je da su naprasne izmjene zakona o HOV „nova klopka za akcionare“, ako se uzme u obzir nedavni propali plan o dokapitalizaciji „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET).

Pred Skupštinu akcionara HET-a 21. januara stavljene su na glasanje, između ostalog, Odluka o povećanju kapitala HET-a i  Odluka o II (drugoj) emisiji redovnih (običnih) akcija HET-a javnom ponudom, a koje su podrazumijevale da se to preduzeće dokapitalizuje emisijom 435 miliona akcija javnom ponudom na Banjalučkoj berzi

Stručnjaci su tu namjeru HET-a ocijenili pokušajem privatizacije, ali su iz ERS istakli da to nije tačno i obećavali da će Matično preduzeće zadržati 65 odsto vlasništva, a fondovi 15 odsto, čime će to preduzeće i dalje ostati u vlasništvu Republike Srpske.

Mali akcionari su bili ogorčeni i tvrdili su da je na sceni smišljeno otimanje pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara.

Vlada Srpske je po svemu sudeći “povukla ručnu” pa je Matičnom preduzeću sugerisala da prilikom glasanja o navedenim odlukama bude suzdržano, te pomenute odluke nisu usvojene.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *