Bitanga je, u Vukovom rečniku, kljuse nepoznatog vlasnika uhvaćeno u šteti. Ako zemlju i pripadajući joj budžet posmatramo kao naše polje, možemo da konstatujemo da su bitange popasle dobar deo livade, posekle šumsko blago, zajazile planinske reke, prodale rudna bogatstva, uzjahale javna preduzeća, planinske centre. I tako nam jedu godine.
Navršila se godina od prvog teksta koji ste mogli da pročitate na našem portalu. Bilo je to kratko objašnjenje otkud sad mi, našta to i čemu. U međuvremenu, za proteklih 365 dana smo objavili skoro hiljadu tekstova, bavili se ozbiljnim temama, ukazivali na korupciju, kriminal. Beležili izjave zvaničnika lišene smisla i zdravog razuma. Sve ono što ih diskvalifikuje da budu reprezenti bilo čega pozitivnog i progresivnog, jednom rečju, normalnog u društvu.
Sada je već svima jasno da je sistem pod kontrolom male grupe ljudi, zakoni su izgubili smisao jer se menjaju u skladu sa potrebama pojedinaca. Neko je sasvim ispravno zaključio da se prvo nađe osoba po čijem se liku kroji konkurs. Menjaju se statuti, pravilnici, zakoni, kako bi se ostvario taj naum. Milioni javnih sredstava se slivaju u privatne džepove, a onog ko se usudi da zapita šta je sa njima proglašavaju izdajicom i stranim plaćenikom koji razara institucije. U novogovoru prevrtljivost je pragmatizam, odsustvo poštenja mudrost, a lopovluk snalažljivost. Domanović i Nušić nikada nisu bili tako aktuelni.
Možda bi neko rekao da je preterana kvalifikacija iz naslova. Ali, ako imamo na umu da je bitanga, po definiciji, čovek bez karaktera ili, u Vukovom rečniku, kljuse koje se nađe u polju nepoznatog vlasnika, onda je ova ocena potpuno na mestu. Jer, ako zemlju i pripadajući joj budžet posmatramo kao naše polje, možemo da konstatujemo da su bitange popasle dobar deo livade, posekle šumsko blago, zajazile planinske reke, dale koncesije na rudna bogatstva, uzjahale javna preduzeća, planinske centre i, sve u svemu, kao maligne ćelije, infiltrirale se i zaposele svaki organ. Za to nam nije bio potreban strani neprijatelj i zemlje koje nas mrze. Sve su to uradili naši ljudi.
Naravno, mesta smo našli i za lepe priče o uspešnim ljudima, uzorima u svakom smislu. Mali heroji koji žive tu, kraj nas, a koji svojim delovanjem pomeraju granice, daju nadu i čine svet lepšim.
Odakle početi, sigurno se pita svaki stomatolog pri pogledu na usta puna karioznih zuba. Isto pitanje postavlja sebi novinar suočen sa institucijama u fazi truljenja. Posmatrajući rastakanje sopstvene zemlje, osiromašenje ljudi, fizičko i mentalno propadanje nacije, teško je sačuvati optimizam. Ipak, neke odluke moraju da se donesu na ličnom nivou, a naša je da se bavimo ovim poslom najbolje i najpoštenije što možemo.
Ono što naši čitaoci moraju imati na umu je da se u stepenu novinarske slobode ogleda sloboda u društvu. Zato svaki pokušaj gušenja i pritiska na medije moraju doživeti kao atak na sopstvenu slobodu. Jer mi istražujemo, pitamo i tražimo za njih.
Da podsetimo, “Direkt” je nastao kao izraz želje male grupe novinara da se bave svojim pozivom časno i pošteno, ne izdajući svoje čitaoce i interes javnosti. Istovremeno, “Direkt” je i eksperiment. Pokazaćemo da koncept slobodnog novinarstva nije nedostižni ideal. Čini nam se da smo, za sada, na dobrom putu.