Uspeli smo da pokvarimo prirodu pa se sad, bauljajući u magli, pitamo šta se dešava. Teško se prošle nedelje disalo u gotovo svim gradovima. Kašalj je gušio mnoge, ali, na sreću, tu su sirupi koji pomažu da se izbaci šlajm. Sa druge strane, za šljam koji je zaposeo svaki organ, leka nema.
Godinu završavamo suočeni sa zagađenjem. Stiže nas to što su iz sve snage iskorištavali prirodu i raubovali resurse. Rađaju se teorije da nam se nešto posipa, kao da svet nema pametnija posla. Davno su shvatili da je dovoljno da nas puste, drugi neprijatelj nam ne treba. Uostalom, sve što im treba, mogu da kupe. Uvek će naći nekoga ko će, za odgovarajuću sumu, završiti taj posao.
Kao da se o tuđoj zemlji radi, ravnodušno posmatramo kako je pljačkaju, siluju, komadaju. Silnici su sve osioniji jer prolaze nekažnjeno. Čak im prilaze da se pozdrave, laskaju im nastojeći da im se umile. „Ćuti, gde će se šut sa rogatim bosti. Treba biti dobar sa svakim, nikad ne znaš kad će ti zatrebati“, mudrost je koja se ovde prenosi sa kolena na koleno, a sledi je previše kolena. Da je drugačije, ovaj šljam ne bi toliko uznapredovao.
Evo, na primer, u nedelji iza nas je region obišla vest o nestvarnom akademskom uspehu izvesne Nikoline, poslanice i druge geodetkinje vesele republike. Ona je, tvrde mediji, završila fakultet za samo četiri meseca. Za običnog čoveka to bi, dakako, bilo nemoguće, ali za nadljude koji su ovde na čelu, nikakvo čudo nije iznenađenje.
„Zar ona dileja za premijera“, kažu da je bilo i takvih komentara kada se onomad obelodanilo koga će za prvog ministra. Kad, nabralo se tu sto dana na najmoćnijoj poziciji, pa kamere, pa sednice. Pa ga za sve pitaju, pa on pojma nema šta odgovara, ali to čini samouvereno, što je ovde već pola posla. Pa si najjača figura, ali imaš nekoga kome si mali od palube. Pa ne znaš ni gde ti je avion, gde su ugovori, ko je potpisao koncesije, a ko je savetnik na Jahorini, ali jezdiš sa glavom u oblacima. „Da ne padne na nos?“, zabrinuto govore neke izvanje strine. „Ako i padne, biće na mekano. Vidiš kako se radovan ugnezdio“, odgovaraju oni dužeg pamćenja. „Pa i džomba se dozvao, nakon leta sa galerije. I njemu je na kraju ispalo futrovano“, podsećaju.
Prošle nedelje su zaključeni izbori- možda nije najmoćnija, ali je figura sa najviše para. „A za sinišu- 80 miliona“, uzviknula je skupština.
„Neće on to trošiti. Samo je jedan predsednik, svi ostali su karani“, objasnio je zoran nabadajući 24. sarmu jerbo je opštepoznato da je ona daje najviše energije tokom zime. Posebno ako je slavska, što znači džabna. Ona druga, električna, poskupljuje od nove godine. Tačnije, struja ne poskupljuje, nego mrežarina što je saznanje od kojeg će vam biti lakše kada stignu veći računi u februaru.
U nedelji iza nas smo mogli da se uverimo šta je dalekovidost i velika briga rukovodstva koje je proteklih godina barilo skuvalo regulatornu agenciju, a od javnog servisa napravilo propagandno glasilo. Kad počne da u grudima steže što vas enormno zadužuju, upalite tv i čujete da smo, zahvaljujući našm prvacima, uspeli da servisiramo sve obaveze. „Umesto sumorne stvarnosti, maštajmo zajedno“, slogan je koga se pridržavaju pa je u svim njihovim pričama vlada uspešna i jaka. Ako napravi kakav propust ili negde zakasni, to je zbog kratkih rokova ili mrskog Sarajeva koje uvek stavlja klipove u točkove. Imaju oni i svog predsednika koji je mera svih vrednosti. Nenad je faca, željka produktivna, a staša šarmer. Na tom ekranu je čak i sanja prijatna devojka iz susedstva- ponekad oštra, ali pravedna i draga.
Nedelju završavamo konstatacijom da se šljam ovde zapatio zahvaljujući nesrećnoj okolnosti što su i posle rata pamet i snaga, bežeći od pokvarenih i ograničenih, ali dobro uvezanih, nastavili da se odlivaju u svet. Zato praznici počinju ogromnim gužvama na granici i spoznajom da smo daleka periferija Evrope, kao što je početkom 90-tih i predvideo Ante Marković.