Skromna i tiha, a ipak odlučna i ambiciozna – tako bi se ukratko mogla opisati gimnazijalka Nataša Koprivica, učenica generacije Srednjoškolskog centra „Pero Slijepčević“ u Gacku. Kaže da sav njen trud iz prethodnih godina danas staje u dve reči, zbog čega titulu učenice generacije doživljava kao veliku čast.
Dok govori o protekle četiri godine provedene u Srednjoškolskom centru “Pero Slijepčević u Gacku, ne pominje uspehe, diplome ni priznanja. Kaže da će najviše pamtiti ljude.
“Mislim da će mi najviše ostati ta naša zajednička druženja. Dobre osobe za koje verujem da će ostati deo mog života i u narednom periodu. Takođe, pamtiću kvalitetne profesore i nastavu koja je menjala moju svest i način razmišljanja”, kaže na početku razgovora za Direkt Nataša Koprivica.
Škola joj je prioritet
Titula učenice generacije za nju nije bila cilj, nego prirodan sled stvari. Radne navike stekla je još u osnovnoj školi, a učenje je vremenom postalo deo svakodnevice i rutine.
„Ne mogu reći da sam to planirala. Nekako je sve došlo prirodno. Nisam se ni osećala kao da se žrtvujem, jer sam imala vremena i za porodicu, prijatelje, sport i druge aktivnosti, ali škola mi je jednostavno bila prioritet“, priča naša sagovornica.
Pored školskih obaveza, dugo je trenirala streljaštvo, a posebno mesto u njenom životu ima priroda. Članica je planinarskog društva i kaže da upravo u prirodi čovek najbolje shvati koliko je mali u odnosu na svet oko sebe.
„Volim taj osećaj da zastanem i shvatim koliko smo mi zapravo sitni u poređenju sa svim što priroda pruža“, kaže Nataša.
Njen naredni korak je Medicinski fakultet u Banjaluci. O tome da želi da bude doktorica govorila je još kao devojčica.
„Tek kasnije sam postala svesna koliko je to odgovoran i težak poziv, koliko odricanja traži, ali je ta unutrašnja želja na kraju ipak prevagnula“, zaključuje naša sagovornica.
Uspeh- živeti po svojoj meri
Ipak, ono po čemu se ova mlada devojka izdvaja od generacije nije samo uspeh u školi, nego način na koji razmišlja o životu i društvu.
„Mislim da je uspeh veoma relativan pojam. Danas živimo u sistemu koji nameće da su ocene, diploma, funkcija i novac jedina mera uspeha, ali ja mislim da uspeh nije to“, govori Nataša.
Za nju je uspešan čovek onaj koji živi u skladu sa svojim vrednostima i prioritetima, bez obzira na to da li bira veliki grad ili miran život negde daleko od gradske gužve.
Takav pogled na svet, kaže, ponela je iz porodice.
„Roditelji mi nikada nisu nametali šta moram. Odmalena su me učili da ulažem u sebe i svoju ličnost. Na kraju, jedino što čovek zaista poseduje jeste ono što izgradi u sebi“, priča ona.
Potencijal za promene je u mladima
Iako sebe opisuje kao velikog lokalpatriotu i kaže da voli Gacko zbog porodice, uspomena i svega što ju je oblikovalo, svesna je da mladi danas teško pronalaze prostor za razvoj u Hercegovini.
„Mislim da trenutna situacija ni u Gacku ni u Hercegovini nije na nivou koji mladim ljudima pruža dovoljno mogućnosti za napredovanje i dokazivanje“, kaže Nataša, dodajući da se nada da će se to jednog dana promeniti.
Posebno joj smeta što se mladima često zamera pasivnost, a retko govori o tome kakvo su im društvo i sistem ostavili stariji.
„Često slušamo da mladi treba da budu aktivniji, ali retko ko govori o tome koliko prepreka imamo na svakom koraku“, smatra ova izuzetna devojka.
Na kraju razgovora kaže da bi volela da njenu generaciju ljudi pamte po hrabrosti da budu drugačiji.
„Volela bih da nas pamte po tome što smo bili dovoljno hrabri da budemo autentični i da ne pratimo slepo norme koje nameću društvo i sistem. Da smo jednostavno bili hrabri da menjamo te stvari“, kaže.
Jeste li?– pitamo.
“Ne mogu reći sa sigurnošću, ali se nadam da jesmo“, odgovara naša sagovornica.