Nema te komedije i distopije koja je napisana, a da je mi na ovim prostorima nismo na koži osetili. Iz nedelje u nedelju se krećemo između Nušića, Domanovića i Orvela. Kad se sve sabere i oduzme, životinska farma nam je prebivalište. Zato i ne čudi što su u nedelji iza nas nastavili da tresu goru, ali je kaurin o(p)stao.
Lisica će da čuva koke, odlučilo se nakon što je vuk, pod okriljem noći, posetio medveda i podsetio ga da iznad baje ima još pokoji baja.
Da nedelja donosi probleme naslutili smo čim se pročulo da je u Americi, tačnije jednoj od Karolina, pobeglo 40-ak majmuna. “Znao sam da će biti neka zaj….zezancija”, rekao je Ramo odričući se preduzeća. “Važno je da formalno ne budem u sukobu interesa”, razmišljao je ovaj erudita i, iznad svega, poštovalac zakona tražeći na koga da prepiše firmu da bi i dalje poslovala sa državom.
I za običan svet, koji ne stoji na tom brdu poput Rama, ovlašan pogled na javni servis je pokazao da se situacija komplikuje i od svinjarija prelazi u majmunka posla.
Izlilo se isped zgrade kuso i repato, dno što se elitom smatra. Jedni da kamere zabeleže da su tu i da se raduju, drugi se svakako smeju bez razloga, k’o lud na brašno, što narod kaže. Ispod stepeništa je izašao i dežurni sa harmonikom jerbo je u cirkusu muzika uvek u pripravnosti.
“Pobedili smo, pobeda je naša. Predsednik će da udari na duboku državu”, naslađivale su se nematode pokazujući da valjkasti crvi ne nastanjuju samo cevi vodovoda u Novom Sadu nego da se sada sreću i na ulici.
“Mora da su to tamo pokupili. K'o kad su više u Vojvodini nego ovde. Iz daljine se čine kao ozbiljni ljudi, ali kad se priđe, bože sačuvaj”, komentarisali su prolaznici prelazeći na drugu stranu. “Nikad ne znaš u šta ovo u sekundi može da se pretvori”, ocenio je oprezni šetač žureći kući, za svaki slučaj.
“Naša ekonomija je najbolja, isto kao američki izbori I nemačka medecina”, ocenio je prvi ministar i najavio novo poskupljenje struje, čuj mene povećanje plate.
“Najjeftiniji smo u Evropi. I partneri i gosti me često pitaju: Da li je moguće da ste tako jeftini? Preko glave mi je više toga i odlučio sam da, za početak, bude poskupljenje struje”, objasnio je Radovan motive ovog poteza.
Ipak, opterećen obavezama, ne treba da čudi da i ovom mudrom čoveku popusti pažnja, što je ipak bolje, složićete se, nego mehur. Tako smo i prošle nedelje videli da je na momenat priznao da stipendije za studente kasne.
No, budan je bio ministar Budimir koji se iskovrežio na novinara: “Ništa ovde ne kasni, samo nije uplaćeno na vreme. Tužno je što skrećete pažnju na tako nebitne stvari, a ne pišete o uspesima vlade i moje malenkosti. Koliko je samo svršenih studenata otišlo odavde, koliko srednjoškolaca se nije vratilo. Sada rade širom sveta i uspešni su. Pa nema te firme, nema aerodroma na kome nećete sresti naše ljude. I niko da kaže hvala, samo neke kritike”, revoltiran je bio ovaj ministar koji se od jeda i nepravde toliko naduvao da je prosto pretio da će da se rasprsne.
Da bi se sprečilo da situacija izmakne kontroli, u korito je ubačena nova koska. Na vojni rok u Srbiji niko ne pomišlja, ali dobro dođe da odlazak počne da planira i onaj ko se do sada dvoumio.
“Što manje studenata, manja su i izdvajanje za stipendije. Što znači više novca u budžetu za nas”, raportirao je šefu uvek budni Budimir.
“Ja sam genije. Komotno bih mogao da budem predsednik Vlade”, u sebi je već maštao Brut Budimir.