Idi mi, dođi mi

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
6 minuta čitanja

Ako je ko i sumnjao, prošle nedelje smo se uverili da su spremni da nas koriste, malo kao municiju, malo kao tepih. Poput Renea iz serije “‘Alo, ‘alo” i Baja se, uhvaćen “in flagrante”, proderao: “Ti, glupi narode! Veruješ li meni ili svojim očima? Ne vraćamo se u institucije mnogo. Ući ćemo samo malo.”

i-bi-nedelja

Nije tako kako vama izgleda jerbo samo ja na planini stojim i odatle vidim šta mi se sprema”, vikao je Baja sa skupštinske govornice.

Do poslednjeg tebe ću braniti sebe. A kad ti, narode, nestaneš, neće to biti jer sam te ja žrtvovao, nego zato što si ti pristao, a nisi mi potrajao. Ti meni duguješ, a ne ja tebi. Veličina sam ja, a ti si tu da hraniš moje telo i moj ego. Bez mene bi ti, narode, bio niko. Ne bi ovako dobro živeo, kao što živiš sad, poda mnom”, samozadovoljno je u etar ispustio svoje misli.

I zato što sam vas u blagostanje uveo, mogu da vas koristim kao municiju u prepucavanju sa Amerikom. Čuli ste koliko je opasan nosorog sateran u ćošak? Nosorog je ništa u odnosu na mene. Ja sam kao dva, ma šta dva, sad sam kao krdo nosoroga u jednom. Stisli su me, a ja ću nemilice da ih gađam vama”, otkrio je svoje namere Baja.

Prašinu je u nedelji iza nas podigao i Dragan Čović koji je odlučio da se u zakonodavnom domu RS autuje i bez zadrške nam otkrije svoje emocije.

Volim vas! Ne mogu to više da skrivam. Volim vaše biračko telo i sve vaše atribute- posebno onaj najjači. Volim kad pričamo telefonom. Ja zabrinut, a on uvek nađe način da me uteši i oraspoloži. Ispunjava mi sve želje. Mogu da se igram skupštinom, da pričam šta god hoću na televiziji na kojoj god hoću. A ja ipak volim kad smo sami jer mi je sa njim najlepše”, olakšao je Čović svoju dušu i izazvao empatiju svoje simpatije, ali i gnušanje matice.

Poverila se javnosti i tanana duša, predsednica Željka. Ona je ubeđena da se sve može u BiH rešiti pričom uprkos tome što se komunikacija odvija između gluvih topova koji odbijaju slušni aparat.

Evo, uzmimo na primer, mene. Ja sam sebi omiljena tema. Mogu da pričam koliko god hoćete, da prevrćem reči, nižem ih kao zrna na konac i da ništa ne kažem. Ko želi da me čuje, može da čita i sa usana, jel tako? Ovde nam je najvažnije da glumimo da razgovaramo, da vreme prolazi, da nam daju kredite i da nema promena. Ako vi mislite da treba drugačije, odmah da vam kažem, za ovu zemlju niste”, poručila je predsednica pakujući kofer za vikend-putovanje.

“Zlobnici bi rekli da smo daleko od švajcarskog standarda, ali odgovorno tvrdim da to nije tako. Meni je, na primer, bolje nego što bi to bilo u Švajcarskoj. Ali, sve vam je to do sposobnosti. Ja sam sebi ovde napravila ne samo Švajcarsku, nego i Eldorado. Verujte, ne postoji drugo mesto na svetu na kome bih ja mogla da budem predsednica, imam para, auto, pokoljenja da obezbedim. Kako ja, tako i moji saradnici i šefovi. Oni koji nisu imali takav želudac, morali su da odu. I, zamislite, sad nas zovu, plaćaju da dođemo. Zahvaljuju se. kažu: “Da nije bilo vas, mi bismo ostali u Bosni i nikada ne bismo živeli u normalnom sistemu u kom se cene znanje, marljivost i poštenje. Morali bismo da se učlanimo u stranku, da lažemo, varamo ljude, ukratko, da se pokvarimo”. I sad nam prave prijem, hoće da nas časte, pa se spremam”, poverila se predsednica uoči odlivanja za Švajcarsku.

U nedelji iza nas smo mogli da vidimo kako mediji ovde blagonaklono gledaju na dogovor SNSD-a i SNS-a (čitaj Baje i Vučića) da se odavde ljudi mobilišu i organizovano voze u Srbiju kako bi mogli da glasaju u aprilu i tako, pretpostavlja se, utiču na ishod izbora.

Đilasa, koji je to objavio, ovde proglašavaju autošovinistom i srbomrziteljem.

Nema besplatnog ručka, pa makar iz Srbije dolazio. Pomoć koja je iz Srbije stigla oni će fakturisati. U struji ili ljudima, svejedno.

Isto kao što će usluge Baja naplatiti. Niko se neće iznenaditi ukoliko se autobusi glasača iz Srbije, možda već tokom leta, budu registrovali u Bijeljini ili gde god Baja proceni da klima i da je potrebno.

Oni koji su prevarom i švercom naučili da ostvaruju ciljeve- bilo da je u pitanju profit ili vlast (najčešće oboje), ne gledaju da li prevoze cigarete, drogu, svinje, ovce ili birače. Važno je da je roba na ceni.

Oni koji nisu pristali da ih vozaju, otišli su Švajcarsku. Ostalima, više sreće u drugom krugu. Dobra vest je da je i Nemačka u potrazi za radnom snagom.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *