Pomoć napaćenom srpskom narodu u četiri slike
Piše: Ljubodrag Stojadinović/Peščanik
Slika prva
Milorad Dodik: Alo, Alek…? Mile ovde. Kako koji Mile? Mile Dodik. Kakav ja to galop čujem…?
Aleksandar Vučić: To nije galop, Mile, nego lagani kas. Evo, na hipodromu sam, u retkim časovima odmora. Timarim Selakovića, baldisao je pod sedlom. Samo da ga osenjam, sav mi se oznojio.
MD: I ja sam nekad jah’o, al sam otežao. Lako je tebi, sve si rage pripitomio. Moja grla se opiru i udaraju na njisku i halakanje. Bosna je ovo, burazeru, tamni vilajet. Nego… navratio bih malo do tebe.
AV: Pa juče si bio. Nemam ja ništa protiv, da se razumemo, nemam problem da te viđam danonoćno, mi smo sijamski blizanci srpske istorije, ali ljudi su već počeli da sumnjaju…
MD: Ma kakavi ljudi, narod je stoka. Da dođem sutra, oko jedanaest?
AV: Taman mi odgovara, u deset pozivam onog Skota da mu se ponosno najebem majke. Niko sa strane ne može da ponižava Srbiju.
MD: Ni Srpsku. Kaži tom Skotu za Srpsku. Vidimo se sutra. Donosim ti nacrt mog najnovijeg referenduma o pravu naroda na referendum.
Slika druga
(kabinet predsednika)
Sekretarica: Predsedniče, stigao je gospodin Dodik.
AV: Neka uđe. O Mile, nismo se videli čitav dan.
MD: (pevuši) Tri poljupca hoću ja, neću jedan, neću dva. (čuje se: šljap, šljap, šljap.)
AV: Sedi Mile, dobar ti je ovaj after šejv. Pitralon, jel? Šta ima?
MD: Moram da uradim nešto nečuveno, ali ne znam šta.
AV: Smislićemo zajedno. Ostavi mi nacrt referenduma, daću Marjanu Rističeviću da ga prouči. Šta bi da popiješ danas?
MD: Ne biram, pijem i jedem sve. Daj šta daš. Šta ti to ću i ja.
AV: Godinama pijem magareće mleko, danas sam poneo i u kancelariju malo. Zdravo je, smiruje me, bistri um. Čitava moja porodica ga tradicionalno pije. Za nas je to kao majčino mleko. Kad nešto slavim, pojedem lignje punjene čvarcima… Uz magareće mleko ili surutku.
MD: Jebo magare, meni duplu rakiju. Vidim, digla se frka oko aerodroma?
AV: Ma ko im bre… Kad završim Niš, uzimam Batajnicu, Ponikve. Zatim Vršac, Lisičji jarak, Kraljevo. Sve aerodrome ima da prevučem za Beograd. Haradinaj mi je obećao da će Trepču da prenese na državu.
MD: Na Kosovo?
AV: Na Srbiju, Mile. Moja pamet i hrabrost su me dovele do ovog saznanja: Srbija je Ramuševa država. On to zna, inače je poreklom tajni Srbin i radi za nas. A ja za njih. Njegova čukunbaba bila sestra od tetke Čučuk Stane. Bio sam mu kršteni kum u Vranju, Pahomije ga načisto preobratio.
MD: Kako misliš da rešiš Kosovo?
AV: Uzećemo teritoriju, a stanovništvo zapošljavamo da kopa kanal Beograd-Morava-Vardar-Solun. Toliko dugujem Tomi Nikoliću, to je ideja iz njegove Platforme o Kosovu. Dok oni kopaju, ne razmnožavaju se, a Srpkinje rađaju. Imam obećanje Putina za tenkove T-34, tri borbena „moskviča“ i dva „zaporožeca“. Maršali Šojgu i Vulin razgovarali su u tom smislu. Žene u crnom se malo bune zbog ove ideje, ali kopači će imati sva prava i slobode, kao i Srbi. Marko Đurić i Ratko Mladić su određeni za moje gaulajtere u Srcu Srbije. Stiven Sigal, Džejson Statam, Van Dam i Žerar Depardje – svi sa našim pasošem – vade Ratka iz Haga i mi ga čekamo kao Hrvati Gotovinu. To je gotova stvar, samo ne širi.
MD: Neki moji ljudi čitaju Peščanik, tamo piše svašta: da si lažov, idiot, razbojnik, poludeli siledžija. Izgubio si, kažu, veze sa realnošću… Pa kako ti promiču takve stvari Alek, brine me to. Što ne pustiš Legiju na njih?
AV: Ma to su sve Soroševi plaćenici, još dok mi on nije postao prijatelj. Ali i Bata Gašić je zatajio. Sve su to državne kliničke tajne koje su pale u ruke neprijatelju. Gospodina Legiju i gospodina Zmiju čuvam za važnije stvari.
Slika treća
MD: Alek, možemo mi do sutra o srpskim herojima… Nego da pređem na stvar. Treba mi, brate, neka kinta…
AV: Ja želim da pomognem napaćenom srpskom narodu u dijaspori, ali Vujović škrtari. Ovi moji kritičari tvrde da su to pare poreskih obveznika. Kakve veze imaju obveznici sa svojim parama? Koliko?
MD: Deset miliona. Za ono, znaš šta da ti ne kažem šta… Nećeš mi verovati.
AV: Neću. Deset miliona dinara?
MD: Deset miliona evra. Nepovratno. Odakle, brate Srbine da vraćam? Moj život je skup, putujem svaki dan iz jedne otadžbine u drugu, ne znam koja mi je prava a koja rezervna. Gorivo, obroci, saradnici, obezbeđenje, drumske mehane. Imam više stambenih jedinica za održavanje nego tvoj Mali. U Andrićgradu mi se olinjali i Ivo i Njegoš, digla se kaldrma, česme presušile, crepovi popadali, krive grede… Kusturicu valja namiriti. Dajem nešto Bakiru, i on je nekada bio Srbin…
AV: Može li samo pet? Toliko mogu da izdvojim iz priručne kase, namenio sam te pare za pomoć prvorotkama. Pa vrati kad možeš, a znam da ne možeš. Dopuniće mi to ovi moji, nema problema, ionako je budžet u suficitu. U stvari, suficit je u budžetu.
MD: Šta je to suficit?
AV: Imamo više nego što nam treba, neprijatno mi je koliko nam je dobro. U zdravlju da potrošiš, Mile. Evo ti, nosi. I navrati kad god ti treba. Srpski penzioneri su spremni da se odreknu još jednog obroka za tebe. Ali, meni spomenik u Banjaluci.
MD: Svakako. Realističan, u natprirodnoj veličini. (peva) Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…
AV: Znaš li onu moju: Oj oraje oraje, ustaj mala zora je, ustaj mala veži kera… Ta mi je bila omiljena za lečenje nostalgije u prodavnici šrafovske robe u Londonu. Ili, Zašto ćutite, zašto ćutite, pičke grobarske. To su bili dani, na severu…
MD: Znam onu: Moja mala suze roni, dok prolaze kamioni, čeka da joj dođem ja, iz Beograda… A zaboravio si svoje četničke pesme: Drma mi se šubara i cveće…
AV: Batali, Mile. Kome je do pesme uz magareće mleko?
Slika četvrta
Sekretarica: Predsedniče, došli su neki ljudi sa čudnom životinjom, zaobišli obezbeđenje, ulaze i ne pitaju.
AV: Ko ste vi gospodo? Šta tražite ovde sa tim smešnim stvorom? Jel’ to nekakav mulac ili mazgov sa vama? Lepo društvo, ako mogu da primetim. Ali, ja se ne bojim vas ni te zveri, ne plašim se ničega, nemam problem da se sretnem sa vama.
Posetilac: Mi smo Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori emisije „Dobar, loš, zao“. Dolazimo iz Šapca, slobodnog grada. Sa nama je lično maskota emisije, magarac Sima, koji je mnogo čuo o vama. Impresioniran je vašim delom, magareća posla, što bi se reklo, uvek glasa za vas. Želeo je da vas upozna, pa ga dovedosmo.
(Sima striže ušima, klima glavom. Dodik samo klima glavom.)
AV: Mogu li da ga pomuzem?