Kada smo Dubravku Vujinović, pred večerašnju promociju njenog „Čudesnog pečurka“, pitali kako je, rekla je da je već u panici i da trema radi svoje, ali ne zbog promocije knjige, koja će biti upriličena u Narodnoj biblioteci u Trebinju u 19 časova, već zbog Marine. Zbog Marine je, priča za “Direkt”, Pečurak i nastao.
Zbog Marine, njene ćerke sa poteškoćama u razvoju, je i Dubravka postala onakva kakvu je danas srećemo – jaka, hrabra, empatična, humana i uvijek spremna za akciju. Ako nju pitate, reći će vam kroz osmijeh – iščašena za normalan život.
„Čudesni pečurak je namijenjen samo njoj, mojoj Marini, prvoj ćerki. Ona se nalazi u mojoj glavi, u mom srcu… i sva deca poput Marine imaju razlog zašto su tu. Baš tako i taj Pečurak u priči ima razlog zašto je mali i zašto je drugačiji od ostalih pečuraka“, započinje priču Dubravka Vujinović, autorka knjige za djecu „Čudesni pečurak“.
Pečurak je tražio put da izađe van
Sve je počelo prije više od tri godine kada je Dubravka ugledala konkurs Nevid teatra kojim su tražili bajke ili basne za djecu na temu kulturne raznolikosti. Budući da voli da piše i tako istresa svoju dušu, prihvatila se ovog zadatka.
Od iskustva imala je samo izmaštane priče koje je pričala svojoj djeci. Izmišljala bi tako likove i situacije, a djevojčice bi se umjesto uspavljivanja kikotale do dugo u noć.
Sjela je, kaže, i za dva sata napravila okvir priče koji je kasnije samo dorađivala.
Nakon što je među više od 300 radova autora iz regiona, među kojima su bili i višestruko nagrađivani autori, Dubravkin prvenac ušao u 15 najboljih, shvatila je zašto joj je “Čudesni pečurak” tako važan.
„Kad je počela priča o Pečurku ja sam shvatila da sam ja istinski zadovoljna onim što sada imam, a što je rezultat našeg truda. Da, tek tada. I za mene je najveća nagrada to što sam skapirala da to dete u meni živi i pored svih ovih problema. Shvatila sam da sa svim svojim vrlinama i manama taj Pečurak i ta Marina imaju svoje mesto u svetu, zato mi je sve ovo jako važno“, naglašava ona.
Zašto Pečurak?
Dubravka je, kaže za sebe, po prirodi zaštitnica onih koje mnogo voli. Kišobran od svega lošeg. Ili Pečurak.
„Moj otac je takav, mi smo se osećali sigurno pod tim kišobranom. Kod mene u kući sam to ja, jer je moj muž malo mirniji. I onda sam uvek volela pečurke da vidim, jer su me asocirale na taj kišobran. Razmišljala sam uvek – ko li se sakriva pod njima“, priča nam Dubravka i dodaje da joj je prva knjiga jako važna, jer je njome pobijedila i svoju patetiku.
„Zapravo, ja nisam išla na patetiku, iako sam poprilično patetična kada su ove stvari u pitanju. Kada me je udarilo to da sa prvim detetom imam sve to probleme, postala sam patetična. Jedno vreme sam bila užasno jadna i smarala sam sve ljude, samo sam o tome pričala, stalno sam tražila nekoga da mi kaže – ma biće okej“, priznaje.
Marinin susret sa Pečurkom
Da bi Pečurak izgledao tako da ga i djeca i roditelji zavole pobrinula se Ana Vejin Bejat, koja je ilustrovala priču na 40 stranica. I to je uradila, kaže Dubravka, potpuno besplatno. Pečurak je ujedno bio i Anin magistarski rad na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju.
„E, kada je Marina videla taj primerak Čudesnog pečurka, uokvirenog za Anin magistarski rad, ne mogu da vam opišem taj trenutak, ta dečija zabezeknutost i raširene oči… Samo mi je rekla – ponosna sam na tebe. Ja se i sad naježim i teku mi suze… Tad sam ja osetila da je ona shvatila šta sam ja uradila i da je to nešto što se tiče mene i nje“, govori Dubravka i pokazuje kožu na rukama koja vrišti umjesto nje.
Knjiga „Čudesni pečurak“ Dubravke Vujinović u prodaji će biti na večerašnjoj promociji, a nakon toga možete je naći na štandu kod Dula pod trebinjskim platanima.
Naša sagovornica se prisjeća kako su je prijatelji bodrili da „Čudesnog pečurka“ dovede do ozbiljnog štiva za djecu, ali i roditelje.
Izdavač knjige je Narodna biblioteka Trebinja. Pomoć od 1.500 maraka je, kao neafirmisana autorka, dobila i od Grada Trebinja. Dodala je, kaže, još oko 400 maraka i uspjela da uokviri tiraž od 500 primjeraka. A novac od prodaje knjiga već je rasporedila.
„Meni je važno da radim prodaju knjige. Dio novca će ići u Marinin fond za lečenje, a dio će ići u humanitarne svrhe, ne udruženjima, već isključivo pojedincima kojima je novac potreban“, odlučila je Dubravka.
Pitamo je zato – a gdje je dio za nju, a ona odgovara da je njen dio tamo gdje je Marina srećna.
„Ona je srećna kad napreduje, kad se razvija. Treba pričati o onome što te boli, pogotovo kad je u pitanju nešto što je problem širokih masa. Ovo je sad postao veliki problem, sve je više dece koja imaju razvojne probleme. Ljudi sve to i dalje stavljaju pod tepih, negde bežimo. I ja sam bežala. Ali kad sam dovoljno sazrela i kad sam shvatila da je to tako, počela sam da to izbacujem. Meni je Marina poklon, njen osmeh, njen ponos i to što ona danas pere kosu i stavlja viklere da bi bila zgodna na promociji“, uz osmijeh objašnjava Dubravka.
Knjiga i za djecu i za roditelje
Autorka “Čudesnog pečurka” očekuje da će knjiga kod djece da izazove empatiju i razumijevanje, a i za roditelje je namijenila posebnu poruku.
„Roditelji će shvatiti kako nam ne treba mnogo da budemo srećni. Mislim da smo zaboravili da ako imamo zdravu porodicu zaista nam ne treba puno. Moja želja je da neko provede jedno kvalitetno popodne sa svojom decom pričajući im o nekim vrednostima koji smo svi negde zaboravili, ne svojom krivicom, već nas je vreme tako načinilo nekako iščašenim“, zaključuje naša sagovornica.
Ako bi trebala u jednoj rečenici da sažme sve ono što je željela da poruči „Čudesnim pečurkom“ onda bi to bilo, i za velike i za male, da ako smo drugačiji ne moramo biti gori od drugih.
Mlađa Dubravkina ćerka Lena priželjkuje nastavak priče, a Dubravka nam otkriva da bi joj mama uskoro mogla ispuniti tu želju. I ne samo njoj.