Država na rakiji

Autor: Milanka Kovačević Komentar Naše mišljenje
4 minuta čitanja

Destilerija alkohola- kakvo divno mesto za formiranje vlade ove zemlje! Mora se priznati da istaknute figure (kukala nam majka) adekvatniji prostor nisu mogli da pronađu- em je privatni, kao i država u kojoj živimo, em je sinonim za neumerenost i porok u šta se zemlja pretvorila. Elem, hik, rekli su da ne brinemo, hik, da nas vode ozbiljni ljudi, hik, a oni znaju kako treba, superhik! Kakva koincidencija! Superhik je imao isti moto: “Kradem od siromašnih da bih dao bogatima!”

i-bi-nedelja

Saga o četvrtom delegatu se protegla iz prošle nedelje jer smo shvatili da su nam, poput građana, funkcionalno nepismeni i njihovi predstavnici, što će reći, poslanici.

Neko je posle rekao da nije nepismen nego pokvaren jer listić nije slučajno sporno popunjen, ali je bruka otišla.

Na kraju je CIK odlučio da iz kinder jajeta sastavlja delegata. Na to su baja i kompanija presavili tabak i tužili CIK. Sad smo kao na žeravici dok ne saznamo da li će se Snežana pridružiti patuljcima ili će u njihovu bajku ući novi lik.

A kakvi su to likovi, sačuvaj bože. I svi na nekim funkcijama. Oni sa trećeg puta su, kaže im lider, bili na stranputici, pa sada hvataju priključak za glavni put, mada imaju i direktnu konekciju sa tunelima i podvožnjacima.

U nedelji iza nas je uhapšen državni ministar. Tužilaštvo tvrdi da jeste istina ono što smo načuli o njemu, a oni koji ga poznaju, kao i stranku čija je perjanica, se kunu da je mnogo više i gore.

“Kud ćeš gore od toga da si u DNS-u?”, pita usamljeni pristojni građanin ove zemlje koji je, po svemu sudeći u manjini. A kako i ne bi bio kad je onaj koji bi trebao da bude na braniku ljudskih prava iza rešetaka. On protežira pravo na sve, ali samo ljudi sličnih njemu i lideru mu. Još kad se tome doda da mu je pomoćnik, izvesni Božović, po vokaciji tast brata lidera ove stranke, osuđen za nasilje, jasno je da biramo onakve (i gore) o kojima je Nušić pisao.

A takvi su nas ubedili da je poskupljenje struje neminovnost i da, čak, treba da ga prigrlimo sa radošću. Jer, to što struja nije poskupela do kraja godine veliki uspeh koji govori da su na čelu našeg elektro-energetskog sistema mozgovi koji ga čuvaju i unapređuju. A onda vidite Upravu i ostavite svaku nadu za sobom.

Da ni jedna kritika nije preterana pokazuju i poplave koje nastaju i od nešto obilnije kiše baš kad joj je vreme. Zapuštena zemlja zarobljenih ljudi. Samo superhikovi lete sa televizije na televiziju i pričaju kako je lepo.

Ovamo, u nekom domu zdravlja u zaboravljenom gradu žali se sestra umirućem: “Evo, braunila se ukovrdžala. Mala privreda, nekvaliteno. Ali, neko je našao vezu i prodao. I šta sad mi da radimo”, gunđa dok uključuje infuziju brinući se da li će kroz tako savijenu iglu prolaziti. “Najgore je kad mi dođe dete”, sapuće više za sebe.

Smeće nam kroz javne nabavke prodaju za milione.

Neki su u nedelji iza nas obeležili dan borbe protiv korupcije.

Superhikovi su rekli da je korupcija izmišljena, kao i afere, samo da bi podrili stabilnost našeg društva koje napreduje.

A ovo napredno društvo je još pre deceniju i kusur pepeljare plaćalo 1290 maraka, a korpe za smeće i 1700.

U međuvremenu smo toliko uzleteli da sa visine gledamo poplave i ljude koje odron prekriva. Superhik se zadovoljno smeši.

Misija uspeva, a kako stvari stoje i nadalje će od sirotinje otimati, bogatima dolivati.

Podijeli članak
Ostavite komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *