Bila je ovo sedmica puna događaja i nepredviđenih obrta. Ulazimo u završnicu izborne kampanje, tenzija raste, sa njom i temperatura. U febrilnom stanju trabunjanja su očekivana. A ni fras ne bi trebalo isključiti.
Za sve greške iz prošle sedmice vadili smo se ove. Tačnije, vadili su Dodika. Uprkos gabaritima, bio je to salto mortale neviđen na našim prostorima. A nije baš da smo bili pošteđeni svakojakih ludosti. Ipak, takvoj otvorenoj razmetljivosti retko smo svedočili.
Ubeđivali su nas da je “Ja sam bog i sve mi se može” credo pravog političara. Ipak, ispostavilo se da je malkice preterao, pa se, da vadi fleke, zaputio u Beograd gde se umivao sa Jovanom i Srđanom u jutarnjem TV Prve. Posle toga je za ispiranje angažovan i Mato Đaković.
Međutim, i u ovom slučaju se pokazala tačnost prve zapovesti šou-biznisa koja glasi: Zrno iskrenosti više vredi nego kilogram izveštačenosti. Autentični Miloradov izraz na tribinama, takozvana miloradština, postala je regionalno poznata, a on sinonim za bahatost. Loša vest je da smo i mi postali poznati jer tome aplaudiramo. Dakle, ogledni primer kolektivne psihoze.
Kad smo već kod poremećaja i paradoksa stvarnosti, evo jednog demografskog – “Što nas je manje – to nas je više”. U stvarnosti nestajemo, ali se na papiru povećavamo. Da je Đekna znala, sve bi dala da se na biračkom spisku nađe jer se tamo ne umire.
Za poslednjih 16 godina broj se uvećao za preko milion imena, a ima i preko 8 hiljada stogodišnjaka. Ovaj fenomen ne treba potceniti nego patent zaštititi. Mogao bi to biti recept za izlazak iz krize. Zamislite koliko bi bogataša dalo i zadnju paru za večiti život. A na biračkom spisku će mnogi živeti dovijeka, što bi Njegoš rekao.
CIK je kaznio Govedaricu zbog govora mržnje, a Tranparensi podigao tužbu protiv Dodika zbog kršenja zakona. Samo optimista bi očekivao epilog za svog života. Jer, imamo inflaciju događaja bez razrešenja.
Evo samo nekoliko poslednjih – slučaj Papović sa falsifikovanim računima – od vozača, preko direktora do ministra. Pa pronađena droga u RiTE Gacko – nit se još zna čija je, ni ko je našao, a ko sakrio. Pa (pred)izborne nepravilnosti – što glasanjem poštom, što putem konzulata. Pa potera za Škaljarskim klanom.
Otprilike smo kao desktop na kojem se se stalno otvaraju novi prozori, a da se ni jedan ne zatvori. U toj šumi razabiramo sve manje dok ne zabagujemo.
I tako, najavljeno zahlađenje nije uticalo na temperaturu društva u košnici zvanoj BiH. Učili su nas da u svemu treba da vidimo i dobru stranu. Ovde bi ona bila u tome što skreće pažnju sa nabavke ogreva preskupog za većinu građana.
Nedelju smo završili kako ko i kako gde. Neko je bio u Sočiju sa Putinom – Dodik, neko na Zejtinliku – Željka, neko na Putnovom reveru – značka RS.
A neko na Davidovom trgu. Tražeći pravdu i istinu. Preko pola godine. Sve ostalo su trice i kučine.