Ubistvo migranta u Bileći je otvorilo niz pitanja na koja država nema odgovor. U ovom problemu su građani, ali i migranti, prepušteni sami sebi.
Situacija se usložnjava, a animozitet domaćeg stanovništva prema ljudima koje put ka Zapadnoj Evropi vodi preko Hercegovine – raste. U širenju straha od ovih, u suštini umornih, gladnih i promrzlih ljudi, mediji zauzimaju značajno mesto.
Najezda migranata koji se šire selima, kradu stoku i provaljuju u kuće je medijski narativ poslednjih dana. Iako ih je mali broj stanovnika susreo, svi veruju da migranti preplavljuju prostor Hercegovine.
U ovako konfuznoj situaciji bilo je samo pitanje vremena kada će se na terenu desiti nesreća.
Do nje je i došlo pre nekoliko dana kada je u zabačenom selu bilećke opštine usamljeni čobanin Milorad Čomić video ljude u napuštenoj kući. Uzeo je pušku i krenuo.
Kako su se osećali migranti videvši naoružanog čoveka, nije teško zamisliti. Prestrašeni su se razbežali iz kuće u kojoj su potražili sklonište preko noći.
Da je slučaj hteo da nesrećni Čomić previdi njihov boravak, sutra ih, verovatno, ne bi ni zatekao. A golobradi mladić kome još ne znamo identitet i čija se majka verovatno nada da je na putu u bezbednost i blagostanje, bio bi živ.
Ovako, mladić je sahranjen, a nesrećni Čomić pred sudskim procesom, ojađen i sa grižom savesti.
Ne pomažu državni organi, ali ni mediji. Strah od migranata se širi. Pominju da migranti pale kuće iako je, kako su nam potvrdili u bilečkoj vatrogasnoj jedinici, zabeležen jedan požar koji su oni izazvali i to, najverovatnije, nehotice. Gotovo u isto vreme, požar u svojoj štali je izazvao i jedan Bilećanin. Da li se ova dva požara mogu razlikovati i različito tretirati?
“Napravljena je jedna paranoična situacija. Verujte, ovo su ekonomski migranti koji imaju nekog u Evropi koji im šalje novac. Svako kome smo dali hranu ili piće, ponudi novac da plati. Ako uberu koju voćku, to je sva šteta. Verujem da im je Čomić tražio da plate štetu, oni bi to učinili”, kaže naš sagovornik koji migrantima pomaže i dodaje da je glas razuma i ovaj put ustuknuo pred fobijom od migranata koja raste.
Reakcije ljudi obojene nerazumevanjem i netrpeljivošću su slika dehumanizovanog društva koje postajemo, smatra psihološkinja Milica Zelenović.
“Svakodnevno se susrećemo sa izrazito negativnim stavom javnosti prema ljudima koje je životna nesreća naterala da napuste svoje kuće i pođu u nepoznato. Komentari na društvenim mrežama su mahom obojeni nerazumevanjem i netrpeljivošću. Mislim da ovi komentari zapravo kao lakmus papir oslikavaju društvo u kome živimo i put kojim se krećemo, a to je potpuna dehumanizacija”, ističe Zelenović.
Kaže da je jedan od faktora koji sigurno utiče na stav javnosti način izvještavanja putem medija. Sam naziv ”migrant” koji se koristi u medijima dovodi do dehumanizacije. Stiče se utisak da se govori o nekome bez identiteta, imena, porekla, porodice…
“Moramo u svakom trenutku biti svesni da iza naziva ”migrant” stoji osoba, čovek sa istim ljudskim potrebama kao što su naše, čovek kome je ugroženo najosnovnije pravo, pravo na život”, smatra ona.
Prirodni zakon, što nagonska borba za opstanak jeste, derogira bilo koji drugi ljudski zakon. Da li, otuda, imamo pravo da osuđujemo ljude u nevolji koji, umesto pod otvorenim nebom, sklonište potraže u napuštenoj kući?
I nije tako davno bilo kada smo izbeglice i migranti i sami bili. Osećanje očaja, neizvesnosti i beznađa preplavili su nas tad. Zašto bi drugačije bilo i sa njima?
Mediji kažu da su sela prazna, a stanovništvo staro. Kad su već pusta i tužna, mogu li bar biti bezbedna za putnike u nevolji?
Ko garantuje da onaj ko se danas od migranata brani psima, sutra neće na isti način da se brani i od komšije.