ŠAMPIONI SVETA U ZAGAĐENJU:
Da je Gacko organizam, konstatovali bismo da je mrtav

Situacija sa zagađenjem je pokazala da Gacko ima sve, ali da u vanrednim okolnostima Gačani ni na koga ne mogu da računaju.

Načelnik  postoji, tu su i razna opštinska odeljenja, ekološki inspektor, tu je i Skupština, pa, ako hoćete, postoji i Štab civilne zaštite. Ali, onda se desi dan u kome Gacko bude šampion  u zagađenju i- ništa. Shvatite da su to organi koji ne rade. Da je Gacko organizam, konstatovali bismo da je umro. 

„Zašto ne pišeš o ovome što se dešava u Gacku?“, jedno je od pitanja koje mi upućuju ovih dana. „Šta se dešava“, kažem pomalo zauzimajući gard. „Pa, vidiš da ne može da se diše, o ovom jadu da pišeš, o zagađenju“, objašnjava. „Pisaću kad ljudi budu protestovali“, odgovaram pomalo revoltirano. „Pusti to, ovde nema ljudi“, uporan je. „Pa, kome onda da pišem?“, sada i ja sležem ramenima. „Piši da drugi vide šta nam se dešava“, i on spušta loptu. „Pisala sam više puta“, kažem i ja pomirljivo. „Piši opet, jedva se od magle vidi, sve su ispred farova pada prašina, sve se vidi“, konstatuje, sada već više za sebe.

Napokon prvi na svetu

U Gacku je ovih dana nepodnošljivo. Kao za pakost, vetra nema. Da deponija uglja ne gori, četvrtak bi bio sunčan i vedar. Zahvaljujući globalnom otopljenju, takoreći, proleće.

Ipak, jedva se diše. U utorak je bilo alarmantno. Merni instrumenti švajcarskog sajta IQAir su pokazivali da je indeks zagađenja skoro 678 što ga je svrstalo među najzagađenije na svetu . 

Merenja Republičkog hitrometeorološkog zavoda su daleko optimističnija. Poslednja koja su dostupna su baš za ponedeljak i utorak je od 15. i 16. decembra, beleže značajnije prekoračenje vrednosti suspendovanih čestica, ali nema informacije kolika je koncentracija sumpor i azot dioksida. Izveštaji pre toga uopšte ne beleže prekoračenja dozvoljenih vrednosti. 

Za to vreme, specijalizovani sajt pokazuje Gacko uglavnom ljubičastom bojom- kao mesto opasno po zdravlje.

Uprkos tome, direktor RiTE Maksim Skoko tvrdi da je preduzeće koje vodi društveno odgovorno i ekološki senzibilno. Zašto je ovo floskula, da ne kažem neistina?. Najpre, dovoljno je pogledati Gacko da vam je jasno da ni jedno društveno odgovorno preduzeće ne bi dozvolilo da kvadratne kilometre zemljišta devastira, a da ne rekultiviše ni kvadratni metar. Potom, iako je ova deponija nastala pre nego što je Skoko došao na čelo RiTE Gacko, ne može se reći da je on tu kratko vreme. U februaru će biti tri godine. Građani ne znaju kako treba sa deponijama, ali stručnjaci u rudniku su morali da znaju. Nije kao da je rudarstvo  moderna grana. Istoričari tvrde da datira još iz praistorije. Čovek je tada vadio kremen i opsidijan, a vekovima iskopava ugalj. 

Zašto u Gacku hleb ima osam kora viška?

Skoko je, hvaleći rezultate i postignuća radnika, rekao da oni čine sve i da rade u nemogućim uslovima kako bi ugasili deponiju. Sigurno je da je tako. Uslovi u rudniku su generalno loši, a ovih dana su nemogući. Zbog guste magle bilo je dana da mašine i ne mogu da rade. Ipak, i to je ljudski faktor, posledica odustajanja od onoga što profesija nalaže. 

Ne tako davno, ubeđivali su nas da termoelektrana mora da praši, ako hoćemo da radi. I onda se preko noći desilo da to nije istina. I onda se ispostavilo da su svi stanovnici Gacka i radnici RiTE dovedeni u zabludu. I niko nije odgovarao. Zato je logično da nam se sad desila deponija koja sagoreva. Sledeće godine će možda biti kiselina koja se u reku izliva. 

„Rudarski kop se nalazi na samom obodu grada tako da se ovakvi ekscesi dešavaju“, objasnio je Skoko danas, a tako bi moglo da bude objašnjenje i za svaku narednu ekološku katastrofu koja je neminovna kada se standardi struke zanemare. 

Dodao je i da se obično kaže da je rudarski hleb sa sedam kora dok je u Gacku sa 15. 

Zašto je to tako? Priznaćete da rad u otvorenom kopu ipak nije toliko opasan i strašan kao rad pod zemljom, u oknu. Da li je tih 8 kora viška možda zbog lošeg upravljanja? Jer, realno je očekivati da će rukovodstvo neke firme učiniti sve da proces teče što lakše, a da se teškoće prevazilaze. Nije kao da se za stotinjak godina, a sigurno se može reći da savremeno rudarenje toliko traje, ne zna sve o odvodnjavanju, iskopavanju,deponijama. Da ne pominjemo da je mehanizacija daleko moćnija nego što je to nekada bila. 

Opština spava. Kad se probudi, biće zdravo ljuta

Sa druge strane, od opštinskih vlasti čuli smo samo poruku načelnika Vukote Govedarice- ako za deset dana ne rešite problem, ozbiljno ćemo se naljutiti. Kao da stanje nije toliko alarmantno da svi treba da su na nogama, u neprekidnom zasedanju. U utorak, na primer, logika nalaže, deca nisu smela da izlaze napolje, bolesnici i trudnice takođe. 

Za subotu je zakazana sednica Opštinskog štaba za vanredne situacije. Razmatraće stanje i usvojiće neke zaključke. Deponija i dalje gori. Neki radnici tamo udišu sumpor i zasipaju laporcem brdo koje tinja. Rade u paklu. Gačani se nadaju da će dunuti vetar. Samo ta pomoć će, čini se, biti efikasna.