Radujte se, imate i rašta. Cilj Vlade je plata od 2 hiljade evra, rekao je premijer. A kad on nešto zacrta, to mora da bude, ali uglavnom ne mora da znači. Leto stiže, a sa njim i plima (ne)realnih obećanja koja će nas zapljuskivati sve do oktobra. Niko neće biti pošteđen.
Rekao je premijer i da sad imamo hiljadu evra, odnosno, imali bismo da je pre petnast godina on bio na ovom mestu gde je sad pa izgradio elektrane i pogone koji bi nam omogućili taj dobar život. Pošto je to propušteno, njemu nije ostalo ništa drugo nego da ni on ne napravi niti uradi bilo šta vredno pomena.
Ali, mi i nismo birali premijera pa se nama i ne dokazuje. Na drugom mestu on polaže račune, a izgleda da su tamo njime zadovoljni.
Verujemo da ih zadovoljava i javni servis koji svojim konzumentima servira bljutav, često i pokvaren sadržaj. Ni oni sa jakim želucem nisu prošli neoštećeni jer moraju da progutaju veličanje Rusije, toksine iz Srbije, pa čak i izjave staše, sanje, izvesnih vranješa i ostalih znamenitih niskosti, pardon, ličnosti našeg javnog života.
Iako je jasno da je Sabor bio ćorak, naši prvaci su zajednički, takoreći sinhronizovano, gruvali u čabar da se radi o istorijskom događaju, svojevrsnoj nacionalnoj revoluciji. RTRS je cele nedelje postavljao pitanje kome smeta jak sabor, jaka srpska, jaka deklaracija. Pa, nikome jer elementarna logika kazuje da ono čega nema ne može ni da smeta.
Baja se upinjao da objasni da Dan Republike ostaje, samo ćemo drugačije da ga zovemo. A ništa se ne menja osim imena.
“Zovite me loncem, samo me ne mojte polupati”, šeretski je bagatelisao promenu čovek koji se u svetu lonaca kreće između veš i lonca auspuha. Što je bolje nego da je ekspres jer bi mogao da eksplodira ako mu se ventil ne otvori. Nakon Sabora mu je pritisak potpuno splasnuo, pa je tenziju dizao raspravom sa Marfijem i Konakovićem što već toliko traje da se više i na to niko ne osvrće.
Medije su koristili i da podstiču razdor između Srba sa ove i one strane Drine iako je svakom normalnom jasno da smisao demokratije i izbora nije da odlučujete o dvorištu u kome ne živite.
Ukratko, Baja se ponaša, (a sledi ga i njegova ekipa i to nameću kao državnu politiku) kao ona tetka koja se kod kuće svađa i sa mužem i sa decom, u ratu i sa komšijama, svi joj krivi, samo ona bez greške. Kad ode kod brata deli savete,pravi se pametna, o svemu ima mišljenje i u sve bi da se meša. Kritikuje snaju, bratiće, pa svi jedva čekaju da joj vide leđa. Toliko im lakne kada otputuje da niko ne žali što ponese i pune torbe.
Elem, zbog ove naše tetke svi misle da smo gomila neotesanih, bahatih, mumlavih drvoseča koji se, dok gaze sva pravila i krše zakone, pristojnima nadmeno smeju u lice. Ipak, to lice je naše, a I tetka koja nas sramoti je, na žalost, takođe naša.
Izgleda da joj ni torbe koje nosi nisu dovoljne, gladna je na nervnoj bazi, pa je počela da upada na svadbe.
Javni servis je javio da je primećena na venčanju izvesnih Perića, do tada nepoznatih javnosti. Bio je i patrijarh. Nadati se da će on kao pastir ovu zabludelu ovcu dovesti kući, da se odmori.
A na odmor ide I bi nedelja.
Leto je vreme za lepe i lagane stvari, pozitivne ljude i isto takve misli. Želimo vam dugo, toplo leto i da se opet čitamo od septembra.