Pozicija je u izborni ciklus ušla sa premisom da je narod glup, dok je opozicija smatrala da je lud. Nakon glasanja se ispostavilo da je potkupljiv. Pobednik izbora je CIK i nove tehnologije koje su prošle test. Ako kampanja nije, bar je brojanje pošteno. A ono je pokazalo da je većina odlučila da apstinira.
„Naravno da smo se iz mrtvih vratili. Bilo je dovoljno da trampu otkrijem stari balkanski recept i da svet ode dođavola. Mi ti sad, u odnosu na Ameriku, izgledamo kao uređeno društvo. Ne bi njemu palo na pamet da pred izbore da penzionerima 100 dolara i svima obeća 5 hiljada“, širio se pred kamerom vrhovni šef osokoljen razmerama izborne pobede.
„Rekao sam mu – daš malo sada, u novembru nećeš znati kud sa tolikim glasovima. Još ako mi pomogneš da mi sankcije skinu, daću ti savet kako da vladaš do kraja života. Jeste da to nije mnogo, ali može sin posle da nasledi. Vidi mog. Što bi mi bili lošiji od Azerbejdžana i ostalih Kazahstana? Lakše je državu pretvoriti u porodični biznis nego entitet, veruj ti meni“, rekao je onaj kome je bolje što je normalnom svetu gore i otišao da traži onu dvojicu koja u staračkom domu nisu glasala za sava.
„Da mog kumića tako izdaju, neće moći. Vratićemo mi obaveštajnu službu. Šta će mi sipa kad ću da napravim svoju hobotnicu. Sa osam krakova kad uhvati, niko joj neće umaći. Sve će istresti iz pelena“, zapretio je ovaj bivši, a kako stvari stoje, i doživotni baja.
Zadovoljni su bili oni koji su prošli, makar im stranke i nisu postigle neki rezultat. „Neka me u fotelji, uvek mogu da preletim ako me ne budu dovoljno cenili“, razmišljao je budući poslanik, a možda i ministar. „Sad kad uđem u tela i odbore. Niko me neće isterati“, maštao je o slatkom životu koji ga čeka i grdio sebe što je do juče strepeo hoće li dobiti glasove.
U zimski san sada mogu i sve mašine koje su pred izbore izvezli na trase. Prašina će do narednih izbora padati i po planovima za rekonstrukcije, revitalizacije i ostale adaptacije.
Raspisivaće se novi tenderi na kojima će milionski posao dobijati firme bez zaposlenih, osmehom ajkule će mamiti lakoverne na neke simpozijume, samite, skupe konvencije i ostale dimne zavese koje služe da javni novac neprimetno pređe u privatne džepove.
„Je l’ ti to imaš nešto protiv? Zar nismo dobili bezrezervnu podršku da nastavimo ovako dok ste živi? Uostalom, kome se ne sviđa, može da ide. Šta kažete, već ste otišli za Dubrovnik i ostale Austrije? Tim bolje. Manja briga za nas. Novac ovde trošite, a od nas ništa ne tražite. Bolje ni sami ne bismo smislili“, odgovarali su euforično bolidi na budžetski pogon.
U svakom slučaju, sad kad je brojanje pošteno, izgovora je manje. Ko hoće da ih pobedi u narednoj trci, moraće da uradi ne toliko epohalnu koliko neočekivanu stvar – da popravi život većini, a ne samo sebi i svojom kumu.
A možda je sve ovo samo labudova pesma do kraja oktobra? Ili možda novembra, ako trampova zvezda počne da gasne. „Držim se saveta svog dede- sa gospodom gospodski, a ako tramp izgubi i zaduvaju neki drugi vetrovi, biću opet povetarac. Važno je da sam na konju, čuj mene, tenku“.