Dva snažna zemljotresa pogodila su jugoistok Turske u ponedeljak ujutru, gotovo potpuno uništivši nekoliko gradova, gde je stradao veliki broj ljudi, uz dosta povređenih. Udari su se osetili u lokalnim zemljama, a pogotovu u susednoj Siriji, gde takođe ima dosta poginulih i povređenih.
Piše: BBC na srpskom
Služba za vanredne situacije u Turskoj saopštila je da je poginulo više od 1.650 ljudi, a predsednik države Redžep Tajip Erdogan rekao da je skoro 10.000 povređeno u zemljotresu.
Prema poslednjim objavljenim podacima, u Siriji je poginulo najmanje 968 ljudi, a povređeno više od 2.000, prenosi agencija Frans pres.
Iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštili su da bi broj žrtava mogao a bude i osam puta veći od do sada saopštenih podataka.
Ali zbog čega su ti udari bili tako razorni i smrtonosni?
Stručnjaci navode nekoliko razloga – jedan je jačina zemljotresa, u koje se vreme dogodio, a ističu i značaj objekata otpornih na potrese.
Onaj kod Gazijantepa, procenjen na 7,8 stepeni Rihtera, prema zvaničnoj skali magnitude, klasifikovan je kao „veliki“.
Epicentar je bio relativno plitak, na oko 18 kilometara, što je uticalo na obim štete.
„Samo dva zemljotresa u poslednjih 10 godina su bila jednake jačine, a četiri u prethodnih 10 godina“, navodi Džoana Fore Valker sa Instituta za rizik i smanjenje katastrofa na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Ali nije samo snaga podrhtavanja ono što izaziva pustoš.
Nesreća se dogodila u ranim jutarnjim satima, kada su ljudi bili u domovima i spavali.
Čvrstoća zgrada je takođe važan faktor, a Karmen Solana, vulkanološkinja sa Univerziteta u Portsmutu, ukazuje upravo na problem sa infrastrukturom u južnoj Turskoj, a posebno u Siriji.
Kako navodi, u tim predelima nema mnogo zgrada otpornih na udar zemljotresa.
„Tako da se spasavanje života sada uglavnom oslanja na reakciju spasilaca“, navodi Solana.
„Sledeće 24 sata su ključna za pronalaženje preživelih – posle 48 sati njihov broj se enormno smanjuje.“
Ovo je bio region u kom više od 200 godina nije bilo većeg zemljotresa ili bilo kakvih upozorenja da bi oni mogli da se dogode.
Zbog toga je i nivo pripremljenosti bio manji nego u mestima naviklim da se nose sa potresima.
Šta je izazvalo zemljotrese?
Zemljina kora sastoji se od odvojenih ploča koje se nalaze jedna pored druge.
Ove ploče često pokušavaju da se pomeraju, ali ih sprečava trenje kada dodiruju susednu.
Međutim, ponekad pritisak raste sve dok se jedna ploča odjednom ne izdigne u odnosu na drugu, uzrokujući pomeranje površine.
To je ovog puta bila arapska ploča, koja se kretala ka severu, uz anadolijsku ploču.
Trenje ploča je odgovorno i za veoma snažne zemljotrese u prošlosti.
U zemljotresu od 7,4 Rihtera, 13. avgusta 1822. u Alepu, danas sirijskom gradu, a tada delu Otomanskog carstva, poginulo je 7.000 ljudi, uz ogromnu materijalnu štetu.
Naknadni potresi nastavljeni su skoro godinu dana posle toga.
Posle današnjeg zemljotresa na jugoistoku Turske već je bilo nekoliko naknadnih potresa, a naučnici očekuju da će ih biti još.
Kako se mere zemljotresi?
Mere se skalom magnitude, koju je razvio seizmolog Čarls Rihter.
Potres od 2,5 stepeni ili manje obično se ne može osetiti, ali se može detektovati instrumentima.
Ljudi uglavnom osete potrese jačine do pet stepeni i oni mogu da uzrokuju manju štetu.
Turski zemljotres jačine 7,8 stepeni klasifikovan je kao jak i obično izaziva ozbiljnu štetu, kao i u ovom slučaju.
Sve iznad osam stepeni Rihtera uzrokuje katastrofalnu štetu i može potpuno uništiti zajednice u epicentru udara.
Zemljotres kod obale Japana iz 2011. godine imao je magnitudu devet i izazvao je veliku štetu na kopnu, kao i seriju džinovskih talasa.
Jedan od njih doveo do velike nesreće u nuklearnoj elektrani duž obale.
Najveći zemljotres ikada, od 9,5 stepeni, zabeležen je u Čileu 1960. godine.