Ne samo da vreme nije na našoj strani nego su i događaji razočaravajući. Čovek bi od meseca maja očekivao samo neke lepe stvari, a on nam Šarovića šalje.
I baš on, čovek koji bi po sili stvari, u svakoj pristojnoj zemlji, bio prisutan samo kao istorijska činjenica, trenutno je u trci za jednu od najvažnijih funkcija u našoj zemlji.
Možete misliti tu trku i njen ishod ako na startu imamo islužene, blazirane likove, spremne na sve da ostanu u sedlu. Oni, naravno, ne planiraju da odustanu, mi nemamo mehanizam da ih eliminišemo, a priroda, kao što konstatovasmo, gleda na drugu stranu.
U nedelji iza nas je pomenuti Mirko ujedinio i medije. Nije to mali doprinos nedelji u kojoj smo obeležili Dan slobode medija- slobode koja nam je sve dalje i medija koji su sve više propaganda ili sredstvo za zamajavanje mase.
Elem, to je bio dan u kome su predstavnici vlasti rekli kako oni vole slobodne medije, ali ne u svojoj kući. Bila je to prilika i da o slobodi u medijima govore novinari koji imaju slobodu da izveste kako im se kaže.
A posebno su slobodu profesije tog dana branili novinari koji imaju slobodu da drže mikrofon jerbo je samo takva sloboda dobrodošla u očima onih koji srednjim prstom odvajaju dobre od loših, medijsko poslušno žito od nepristojno radoznalog i nekontrolisanog kukolja. Ali, ako se Baja bude pitao (a sve čini da tako bude), raditi neće onaj ko ne sluša jer je poslušnost preduslov za napredak zemlje.
Elem, da se na Mirka vratimo.
O njegovim stanovima, i to 6 komada, pisali su i režimski i oni drugi mediji. Prvi, jer oni CIN (Centar za istraživačko novinarstvo prim. Aut.) pominju samo kada im to odgovara, što je sada slučaj. Drugi, jer je svaki tekst ovog istraživačkog portala od interesa za javnost pošto ukazuje na praksu korupcije, nepotizma, kršenja zakona i ostalih nepodopština kojima se naši funkcioneri služe toliko da im je to postala praksa.
Poput Sv. Pavla koji se odrekao Hrista, i Mirko se odrekao žene kako bi oprao ruke od nekretnina koje su počele da ga guše toliko da je iz istih stopa otišao na piće.
Sad biste vi rekli da je to dobra odluka, da se čovek smiri, sabere, dođe sebi.
Hajde, nekako će sa novinarima i izaći na kraj, ali kako ženi da se na oči pojavi kad je rekao da nema ništa sa njom.
Elem, dok je tako očajan sedeo u kafiću rame za plakanje mu je ponudio niko drugi do Nenad Nešić. Očito je da se iza naoko grube i bezosećajne pojave, krije jedna nežna i (sa)osećajna duša koja je pritekla Mirku kad mu je najteže.
Pošto je za taj nežni momenat saznala javnost (mediji su očito postali preslobodni), Šarović se branio da ga je Nenad uhvatio u trenutku kada je bio ranjiv, doslovno ga zaskočio i iskoristio da zadovolji neke svoje potrebe.
Sa druge strane, ako Nenad laže da ga je Mirko pozvao na sastanak, ne laže šoljica. Nije on baš banuo za sto, nego su, sudeći po slici, oni popili kafu i družili. A opšte poznato je da su posle kafe sve opcije otvorene.
Elem, iako je nova trka zakazana, grla koja se spremaju su već viđena, probana, a neka i islužena. Ne jurišaju oni da vuku plug, nego do zobnice da dođu.
Od ostalih (budi bog sa nama) stvari za prošlu nedelju izdvajam činjenicu da je Vlada u svom izveštaju istakla da je uvek bila za evropske vrednosti, a da joj ni na kraj pameti nije palo nikakvo odvajanje.
“Nikada nismo rekli da želimo da budemo samostalni. BiH je naša, a mi smo njeni”. Tome se pridružio i Baja koji je negirao da je ikada rekao bilo šta što bi moglo da liči na neku secesiju.
“To mi ovi iz Sarajeva podmeću. Nikada nisam rekao da bi RS trebala da se odvoji. Ja ne znam šta je to odvajanje. Kad malo bolje razmislim, ja ne znam ni šta je RS”, rekao je Baja i otišao da pakuje Tegeltiju za Njujork, pošto on ne može da ide.
“Ih, pa ja sam 100 puta bio tamo. Meni se više I ne ide. Moram na ispiranje ušiju, ne čujem otkad sam se vratio sa one vojne vežbe iz Srbije. Vulin me nagovorio da stanemo pored haubica”, objašnjavao je Baja zašto se ne sprema za Njujork.
Mediji su prošle nedelje izvestili i da je zabeležen rast proizvodnje i prodaje šumskih sortimenata. Kakav simpatičan način da se kraže da nemilice sečemo šume i da će iza nas ostati samo golet. Poput pravih šetetočina uništavamo prirodu, jedinu lepotu i bogatstvo koje nam je dato.
Odnosimo se prema prirodi kao psihopata koji mrzi svoju lepu ženu jer se oseća ugroženo, hoće da je potčini jer misli da je poseduje i, na kraju, da je uništi.
A od tih drvnih sortimenata koje smo proizveli, najviše je bilo trpupaca. Dakle, u stanju smo samo da posečemo i prodamo. Sirovine samo sirovinu i plasiraju. Za gotov proizvod ipak treba izvesna finoća intelekta koji nas je, po svemu sudeći, napustio.
Kao posledica poskupljenja koje nas davi i optimizma koji nestaje, kladionice i kafane se pune, pa ne treba da čudi što je ovih dana na putevima duplo više pijanih vozača.
Pijane kormilare broda na kojem smo niti ko hvata niti kažnjava. Najgore je što bi svi i dalje da upravljaju. A da je sve otišlo dođavola jasno je čim grla za trku govore: “Neka nam je Nešić u pomoći”.