Proizvodnja mleka u istočnoj Hercegovini za sada opstaje zahvaljujući stabilnom otkupu. Sa druge strane, niska otkupna cena i sve veći uvoz mlečnih proizvoda ozbiljno dovode u pitanje dugoročnu održivost ovog sektora, upozoravaju proizvođači i prerađivači.
Najveći prerađivač mleka u istočnoj Hercegovini, mlekara „Pađeni“ iz Bileće, zasad uspeva da održi stabilno poslovanje. Vlasnik mlekare Nenad Vukoje kaže za Direkt da je saradnja sa nadležnim institucijama solidna kao i da problemi na tržištu još nisu značajnije ugrozili proizvodnju. Ipak, upozorava da je kriza u poslu evidentna.
„Beležimo stabilan godišnji rast proizvodnje od pet do šest odsto. Nismo smanjivali količine koje otkupljujemo, naprotiv – kod pojedinih dobavljača smo ih i povećali, ali smo bili prinuđeni da snizimo otkupnu cenu za pet feninga“, kaže Vukoje koji je preko četiri decenije u ovom poslu od čega 26 godina u privatnom biznisu. Ne razume potez nekih prerađivača koji su preko noći prekinuli otkup.
“Posebno su u problemu velike farme. Ne smemo se tako ponašati prema ljudima sa kojima radimo. Niti je ljudski, niti domaćinski, ostaviti ih bez hleba”, kategoričan je Vukoje.
Dodaje da su troškovi proizvodnje porasli, dok prerađivači istovremeno moraju ostati konkurentni na tržištu koje je preplavljeno jeftinijim uvoznim proizvodima.
„Smatrali smo da je bolje da naši proizvođači imaju siguran plasman, nego da dođu u situaciju da prosipaju mleko. Ako ostavimo ljude bez otkupa, mlekarstvo se više nikada neće oporaviti“, upozorava Vukoje.
Najveći problemi- prekomeran uvoz i neravnopravna pozicija na tržištu
Prema njegovim rečima, osim prekomernog uvoza problem predstavlja i neujednačen sistem podsticaja unutar BiH. U Federaciji BiH podsticaji su veći, što njihovim proizvođačima omogućava niže prodajne cene na istom tržištu.
„Ako smo na istom tržištu, moramo imati iste uslove. Ministarstvo poljoprivrede RS mora da prati te razlike“, poručuje Vukoje.
Posebno ističe problem deklarisanja mlečnih proizvoda, navodeći da se na tržištu kao sir prodaju i proizvodi koji u svom sastavu imaju palmino ulje.
„Takvi proizvodi se često koriste u ugostiteljstvu jer se lepo ponašaju na visokim temperaturama i imaju aromu koju potrošači traže. Ono što mi tražimo jeste da jasno piše kada je u pitanju sir od kravljeg mleka, a kada su u pitanju zamene“, kaže Vukoje.
Mlekara „Pađeni“ sarađuje sa oko 700 kooperanata, od Trebinja do Han Pijeska, a mleko otkupljuje i iz Bijeljinske regije. Na godišnjem nivou preradi oko 70 miliona litara mleka. Otkupna cena je, u proseku, oko 90 feninga po litru.
Taj iznos je za malog proizvođača još manji, tvrdi stočar iz Gacka sa kojim smo razgovarali.
„Ako je otkupna cena oko 70 feninga, koliko je, recimo, za mene, to je potpuni gubitak. Veliki proizvođači imaju premije i bolju cenu jer je otkupljivačima važno da ih čuvaju, ali mali teško opstaju. Ipak, da nema otkupa, sigurno bi to negativno uticalo na stočni fond. Ovako, prodaja mleka mnogima dobro dođe kao dodatni prihod, a neki su i povećali broj muznih krava“, navodi on.
Premijeru rok ističe sutra
O stanju u sektoru razgovaralo se danas u Banjaluci na zajedničkom sastanku predstavnika Ministarstva poljoprivrede RS i svih poljoprivrednih udruženja u Republici Srpskoj, na kojem je glavna tema bio Pravilnik o podsticajima.
Predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača – mlekara RS Anto Šipovac kaže za Direkt da postoje naznake boljeg razumevanja problema.
„Iskoristili smo priliku da dodatno razgovaramo sa ministarkom i imamo utisak da sada postoji više sluha za situaciju u kojoj se nalaze mlekari, ali konkretni potezi tek treba da uslede“, rekao je Šipovac.
Podseća da sutra ističe rok od 48 časova koji su mlekari dali premijeru Republike Srpske Savi Miniću da ih primi na razgovor.
„Ukoliko se to ne desi, Skupština Udruženja će odlučivati o narednim koracima, uključujući i mogućnost protesta“, poručio je Šipovac.
Vlasnik mlekare „Pađeni“ smatra da je i u poslu, kao i u životu, kriza neminovna faza, ali upozorava da se mora shvatiti ozbiljno i prevazilaziti odgovorno i domaćinski.
„Kriza dođe i prođe, ali ljudi koji jednom napuste stočarstvo više se nikada ne vraćaju. Evropa BiH vidi kao tržište i izvor radne snage, a naše institucije moraju voditi računa o tome da se očuva domaća proizvodnja“, zaključuje Vukoje.