Umesto da najavi proveru navoda o milionskoj imovini visokog policijskog funkcionera, Željko Budimir je unapred presudio da je sve u redu i da neće dozvoliti mešanje politike u rad policije.
Juče je narodni poslanik Nebojša Vukanović na konferenciji za novinare izneo niz tvrdnji o imovini načelnika Policijske uprave Istočno Sarajevo Branislava Šehovca i članova njegove porodice. Pozivajući se na podatke iz javnih registara, govorio je o apotekama, firmama, kućama, stanovima, poslovnim prostorima i apartmanima, procenjujući ukupnu vrednost imovine na više miliona maraka.
„Kako to može od 4 hiljade maraka plate“, zapitao se Vukanović pozivajući ministra da odgovori koliko imovine Branislav Šehovac i članovi njegove porodice poseduju u Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Umesto odgovora, stiglo je saopštenje Željka Budimira, ministra unutrašnjih poslova RS.
U njemu nema ni reči o imovini, milionima, podacima koje je Vukanović izneo. Nema ni najave da će navodi biti provereni. Nema čak ni pokušaja da se objasni kako je do navedenog bogatstva, ako postoji, došlo.
Ministar tvrdi da Branislav Šehovac „svoje dužnosti obavlja profesionalno, odgovorno i u skladu sa zakonom“, da je pokazao „visok nivo profesionalizma“ i da je reč o pokušaju diskreditacije rada policije.
Ali kako je ministar došao do tog zaključka? Da li je izvršena bilo kakva provera navoda? Da li je neko uporedio prihode i imovinu?
Jer, ako se na svako pitanje o imovini visokih policijskih funkcionera odgovara pričom o ugrožavanju institucija, onda se institucije ne štite – nego se iza njih sakriva.
A upravo je to najveći problem. Niko sa strane ne može toliko da naruši ugled policije koliko oni koji je predstavljaju. Ugled institucije se ne čuva saopštenjima i pozivanjem na profesionalizam. Čuva se argumentima i proverom činjenica. Kada se pojavi sumnja, ona se istraži. Kada se pojavi pitanje, na njega se odgovori.
To što ministar, umesto provere navoda, sopstvenim autoritetom garantuje za policijskog službenika, za građane u RS nije validan argument već razlog za dodatnu sumnjju.
Pitanje da li će Ministarstvo unutrašnjih poslova da proverava ovakve navode ili će svaki put, bez obzira na činjenice, stati u odbranu funkcionera je, zato, od krucijalnog značaja.
A od odgovora na to pitanje zavisi i poverenje građana bez čega nema ni ugleda policije. Niti velike razlike između onih koji zakon sprovode i onih koji računaju da za njih zakon ne važi.
Možda zato ministar nije odgovorio na pitanje porekla imovine. Može se ispostaviti da problem nije jedan Šehovac i da se proteklih decenija namnožilo šehovaca. I to ne samo u policiji.