Poljoprivrednici Nevesinja su zaobiđeni i zabrinuti. Plaše se da je stotine hektara državne zemlje u komadu za njih izgubljeno. Vlada RS je odlučila da se na zemlji, oranicama nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata Hepok Mostar, podigne solarna elektrana. Proizvođači poznatog nevesinjskog krompira nisu imali šansu protiv vlasnika solarnih panela.
Veso Radić je jedan od uzgajivača čuvenog nevesinjskog krompira- kulture čije je geografsko poreklo zaštićeno. To je i jedan od razloga što se na tržištu traži i dobro plaća. U posao je uključena cela porodica pa su zainteresovani da dugoročno prošire proizvodnju i da zakupe državno zemljište. Vest da će oranice na 50 godina iznajmiti investitoru da izgradi solarnu elektranu, razljutila je i razočarala nevesinjske poljoprivrednike.
I proizvodnja hrane je strateški interes
„Ne mogu shvatiti nečiju ideju da na ovako plodno zemljište stave panele“, čudi se Veso.
„Radi se o kompleksu od oko 300 hektara koji ima i sistem za navodnjavanje. Kažu da je zemlja neplodna zbog povećane kiselosti što nije istina. Uzorak sam nosio na analizu, uz dodatak kreča i prihranjivanje stajskim đubrivom, na njoj se mogu uzgajati sve kulture“, tvrdi naš sagovornik i pokazuje parcelu na kojoj se gaje jagode. Uzorak su analizirali na Poljoprivrednim fakultetu u Istočnom Sarajevu i u Agromediteranskom zavodu u Mostaru. „Pokazala je analiza da se radi o kvalitetnom zemljištu sa jednom dozom kiselosti. Ali ta kiselost nije ni blizu one u Lijevče polju, pa ga ljudi sade“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je rešenje jednostavno- na hektar potrebno dovesti 3 do 4 tone kreča što nije nikakav problem budući da je u blizini majdan krečnjaka.
„Zdrav razum ne može da shvati da se ovo može dati nekome za solarne panele“, i dalje se čudi. Objašnjava da bi zakupom unapredio proizvodnju krompira i zaobišao teškoće kao što su usitnjene parcele koje komplikuju i poskupljuju procese.
„Ove godine imam oko 40 duluma krompira. Razlika između prve i poslednje parcele je 18 duluma što znači da bih uradio bilo koju operaciju, kao što je oranje, frezanje, prskanje, moram traktorom da pređem 40 kilometara. A tek kod vađenja kad taj krompir još moramo voziti kući“, kaže Radić i dodaje da su poljoprivrednici u nevesinjskim selima ostali bez dela parcela i zbog izgradnje HE Dabar.
Smatra da je strateški interes da imamo svoju proizvodnju hrane.
Panelima je mesto u kršu
Danas penzioner Ratko Vujović je radni vek proveo u građevinskoj službi opštine Nevesinje. Potvrđuje da na kompleksu od 300 hektara postoji mogućnost navodnjavanja i pumpna stanica kao i da bi za kratko vreme sve moglo biti u funkciji. Zabrinut je i za promenu mikro-klime kao posledicu nekontrolisanog postavljanja solarnih panela. „Sa druge strane je jezero Alagovac sa koga se Nevesinje snabdeva vodom. Solarne elektrane koje planiraju, siguran sam, imaće uticaj i na to“, kaže. Plaši se i da se takva zemlja neće moći korisititi za obrađivanje najmanje deceniju nakon što panelima istekne radni vek.
Iako je svestan da dozvolu za velike solarne elektrane ne daje opština nego ministarstvo, odnosno Vlada RS, Vujović misli da lokalna vlast nije snažno branila interes svojih stanovnika i smatra da se sami građani moraju izboriti, najpre delovanjem kroz mesnu zajednicu.
„Umesto da panele stavljaju u neki krš, oni uništavaju plodno tle, samo da im daju koji dinar. Ne zanima ih šta će biti sa poljem. U opštini igraju kako ovi iz Trebinja sviraju. Ako se narod ne digne, nema ovde života. Šta njega boli briga da li ja sejem ili ne, ako njemu legnu pare“, ogorčen je Vujović na lokalnu vlast koja, po njemu, ne pokazuje dovoljno brige za interese stanovnika Nevesinja.
Čiji je servis Opština Nevesinje?
Da li je za opštinu Nevesinje korisnija solarna elektrana od lokalnih poljoprivrednika i njihovih proizvoda i dalje čekamo odgovor. Komunikacija sa lokalnim vlastima je uglavnom jednosmerna- mi pitamo, oni ne odgovaraju. I mada smo nedeljama imali strpljenje, želeli da javnost bude informisana i o načinu na koji je, verujemo vođena opštim interesom, razmišljala vlast, odgovore nismo dobili.
Načelnika Milenka Avdalovića smo pitali i kakav je stav lokalne zajednice po ovom pitanju budući da smo iz Ministarstva energetike RS dobili odgovor da su pribavili mišljenje i lokalne zajednice na osnovu koga su solarnoj elektrani dali zeleno svetlo.
Želeli smo da čujemo da li je organizovana javna rasprava ili bilo kakav sastanak na kome bi poljoprivrednici, koji bi mogli biti zainteresovani za zakup ovog kompleksa, bili upoznati sa namerama investitora i odlukama vlasti.
Iako smo u nekoliko navrata slali upite, iz Kabineta načelnika nam je, kad smo ih kontaktirali telefonom, potvrđeno da su razgovarali i da je upit prosleđen odeljenjima koja će dostaviti informacije. Ipak, do ovog trenutka, mada su prošle nedelje, još nismo dobili odgovor. Na poslednjoj sednici skupštine načelnik Avdalović je rekao da će videti da li će nam odgovoriti.
Izgleda da Direkt nije jedini koji čeka na odgovore. I za novinara Miljana Kovača je uglavnom teško uspostaviti komunikaciju sa lokalnom administracijom.
“Čekam duže od dvadeset dana odgovor na jedan Zahtjev o pristupu informacijama. Neke odgovore na pitanja koja sam ranije upućivao nisam nikada dobio. dok mi je u par navrata odgovoreno”, kaže Kovač koji se i sam bavio pitanjem solarnih elektrana u Nevesinju.
“Lokalna vlast u Nevesinju, ponaša se po obrascu koji je nažalost ustaljen kod vlasti u RS – ne interesuju ih puno interesi građana, pa tako ni poljoprivrednika u ovom slučaju. Umjesto da se ponašaju kao servis građana, oni se ponašaju kao servis svojih partijskih šefova i tajkuna koji su bliski vlasti. Sa narodom razgovaraju samo kada im trebaju glasovi na izborima pa tada asfaltiraju ili naspu koji kilometar lokalnog puta. S druge strane i dobar dio naroda se ponaša po principu kao da ih ne interesuju poslljedice onoga što vlast radi, ako se ne tiče njih lično. Tako je i u slučaju solarnih elektrana. Kada se na to doda i zaokupljenost naroda temama visoke politike, dok promiču stvari koje direktno utiču na život, vrata za uništenje svega što se nađe na putu krupnom kapitalu biće širom otvorena”, kaže Novinar Miljan Kovač za “Direkt”.
Ipak, dodaje da su i nagrada i kazna za ponašanje vlasti u rukama naroda. Ne čudi ga odnos načelnika Avdalovića od koga se očekivalo više sluha za bivše kolege budući da je nekada radio u medijima i bio na čelu lokalne radio-stanice u Nevesinju. Rigidan odnos, kaže Miljan Kovač, njega ne iznenađuje jer Avdalović nikada nije bio novinar.
“Radio je u medijima, ali uvijek kao propagandista i sluga vlasti, ne otvarajući nikada teme koje bi mogle zasmetati vladajućim politikama, bez obzira koja politička opcija je u kom trenutku na vlasti. Uostalom, na način kako to i danas rade lokalni mediji, koji nikada nemaju kritički već isključivo poslušnički odnos prema vlasti i onome što ona radi. Nema to veze s novinarstvom i ja to tako i ne zovem, jer zapravo rade isključivo u cillju promovisanja, odnosno hvalospjeva vlasti. Pravi priimjer je Radio Nevesinje, sa čijih talasa građani ove opštine nikada neće čuti ni jednu informaciju o problemima za koje je odgovorna vlast”, objašnjava Kovač.
No, nije samo opština Nevesinje ignorisala naša pitanja. Od Ministarstva poljoprivrede smo hteli da saznamo koliko su angažovani na očuvanju poljoprivrednih površina I da li bi, eventualno, mogli osporiti ovakvu devastaciju obradivog zemljišta. Iako su još početkom septembra obećali da će poslati odgovor, on do ovog trenutka nije stigao mada smo ih i dodatno kontaktirali.
Rodiće krtola, biće para za advokate
Poljoprivrednik Veso Radić kaže da u ovom nije sam i da će preko mesne zajednice pokušati da sačuvaju zemlju.
„Mi ćemo se boriti svim načinima, iskoristićemo pravne mogućnosti. Konsultovaćemo pravnike, advokate, rodiće krtola, imaćemo odakle platiti, biće dobra cena“, uz smeh kaže Radić.
„Ovde žive moja deca, ako bog da, sutra će biti unučad, a oni hoće da ovde stave radio-aktivni otpad. Od zadnje kuće do ove parcele nema sto metara“, kaže Radić.
A mogu li poljoprivrednici pobediti u ovoj borbi? Novinar Miljan Kovač smatra da su ključni građanska svest i solidarnost.
“Mali poljoprivredni proizvođači, kao i svi građani, ne samo u Nevesinju, nego inače mogu se oduprijeti i zaštiti svoje interese, samo ako shvate svoja prava koja im daje ustav, i važeći propisi, a to je prije svega da shvate da oni ne zavise od vlasti, već da je sudbina vlasti u u njihovim rukama. Takođe moraju da shvate da ono što ugrožava poljoprivrednike jednog sela, mora svih da se tiče, jer će se sutra dešavati i njima samima“.
Jedina institucija koja nam je odgovorila bilo je Ministarstvo energetike i rudarstva RS. Potvrdili su da je Vlada RS krajem jula 2025. donela odluku o utvrđivanju uslova za dodelu koncesije putem pregovaračkog postupka za izgradnju SE „Zlatac 1“. Odluka je donesena nakon što su pribavili mišljenja nadležnih organa, institucija i jedinica lokalne samouprave, a investitor je privredno društvo „SUN ELECTRICITY“ d.o.o Banja Luka.
Mediji su ranije pisali da će SE „Zlatac 1“ imati instalisanu snagu od 110 megavata i godišnju proizvodnju od 145,11 gigavat časova. Određena je jednokratna naknada od 1,17 miliona KM koja se uplaćuje nakon zaključenja ugovora te naknada od 0,0055 KM po proizvedenom kilovatu električne energije.
„Ugovorom o koncesiji bliže će se odrediti obaveze koncesionara u pogledu uslova izgradnje i korišćenja predmeta koncesije“, stoji u odluci Vlade Republike Srpske u kojoj se navodi da će se koncesija dodijeliti na period od 50 godina.
Inače, firmu „Sun Electricity“ je osnovao Momčilo Gnjatović, vlasnik mnogo poznatije firme „Elektroobnova“ iz Banjaluke.