Nakon farbanja trećeg prstena rashladnog tornja termoelektrane, o čemu je Direkt pisao letos, u remontu 2025. je planirana njegova rekonstrukcija. Posao će RiTE Gacko koštati 16,8 miliona maraka. Umesto u martu, nabavka je raspisana u novembru, a cena je porasla za skoro 3 miliona.
RiTE Gacko će za rekonstrukciju rashladnog tornja tokom remonta naredne godine izdvojiti 16 miliona i 815 hiljada maraka bez PDV-a. Cilj radova je, kako je navedeno, rekonstrukcija i modernizacija rashladnog tornja TE Gacko sa prirodnom promajom. Tokom 42 godine rada rosište rashladnog tornja, izrađeno od azbestno-cementnih ploča, u velikoj meri je začepljeno naslagama kamenca. Posledica je nedovoljan i neravnomeran protok vazduha i vode koji služe za hlađenje, obrazlažu.
Planirano je i da se ugradi nova oprema kako bi se poboljšale performanse rashladnog tornja i obezbedio siguran rad, posebno u zimskom periodu, stoji u tenderskoj dokumentaciji.
U sklopu ponude za izvođenje radova, ponuđač je dužan da obezbedi i kreditni aranžman kojim će radovi biti finansirani. Za uredno servisiranje kredita, čiji je rok otplate pet godina, garantovaće ERS.
Poziv je otvoren do 15. januara, a planirano je da radovi na rekonstrukciji počnu 1. juna kada će startovati i remont. Izvođaču je dato 85 dana da završi posao. Dobiće ga onaj ko ponudi najnižu cenu tehnički zadovoljavajuće ponude.
Prema mišljenju naših sagovornika zaposlenih u termoelektrani, ovaj posao je trebao biti urađen mnogo ranije, jer je to direktan uzrok gubitaka u proizvodnji.
“Da je dobar ugalj i snaga veća, gubici bi bili ogromni. Ovako, nisu veliki, ali svejedno, trebalo se to uraditi još pre 10-15 godina”, kaže jedan od radnika.
Zašto je nabavka pokrenuta u novembru umesto u martu, kako stoji u Planu nabavki za ovu godinu, hteli smo da pitamo Sašu Nikolića, rukovodioca RJ Termoelektrana. Takođe, hteli smo da pitamo i zašto je cena, umesto planiranih 14 miliona maraka, osam meseci kasnije porasla na 16,8. Nikolić je, naime, u tenderskoj dokumentaciji naveden kao kontakt osoba za dodatne informacije.
No, na navedeni broj telefona se javila sekretarica koja nam je rekla da je Nikolić na sastanku i da će mu preneti poruku, te zabeležila naš kontakt.
Na naše pitanje o finansijskom aspektu tendera šturo je odgovorio Miloš Tepavčević, izvršni direktor za finansije RiTe Gacko.
“Vjerovatno mislite na procijenjenu vrijednost iskazanu u Obavještenju o nabavci. Ona je iskazana sa procijenjenim troškovima finansiranja” i potvrdio da se radi o “konceptu ponude radova i uslova finansiranja”.
Na dodatno pitanje zašto je razlika 2,8 miliona, Tepavčević je odgovorio da je u pitanju “postupak nabavke radova sa postupkom finansiranja kao i da je ukupna procijenjena vrijednost iskazana u Obavještenju”.
Prljava energija (nas) košta
Iz ovog odgovora možda možemo da zaključimo da je razlika, u stvari, cena koštanja usluge kreditiranja. No, upućeni objašnjavaju da je i ovo slučaj u kojem vidimo da prljava energija košta. Budući da banke ne žele da kreditiraju ovakve projekte, sredstva moraju da se traže na različite načine, a to uglavnom znači da će biti i skuplja, a često i netransparentnija..
Slobodan Golubović, urednik portala Pratimo tendere, komentarišući tendersku dokumentaciju, primećuje da su već u prvoj fazi postupka nabavke, a to je planiranje, očigledna dva rizika od mogućih zloupotreba.
“Prvi rizik je taj što je u Planu nabavki za 2024. godinu pokretanje ove nabavke planirano za mart 2024. godine, a drugi rizik je vezan za procijenjenu vrijednost nabavke koja je u Planu nabavki 14.000.000 KM, a u obavještenju o nabavci za ovaj postupak nabavke 16.850.000 KM. Dakle, ova dva rizika ostavljaju pitanja zašto je pokretanje postupka kasnilo osam mjeseci, te za zašto i kako je procijenjena vrijednost porasla za 2.850.000 KM”, objašnjava Golubović i dodaje da praksa pokazuje da je kod ovakvih postupaka javne nabavke sledeći ključan rizik vezan za uslove za kvalifikaciju ponuđača.
“U konkretnom slučaju upitne su tri licence koje ugovorni organ zahtijeva, odnosno da li su one zaista neophodne i koliko ih ponuđača uopšte posjeduje. Takođe, može biti indikativno i traženje uspješnog iskustva u realizaciji jednog ili više ugovora u prethodnih pet godina koji su za predmet imali isporuku i/ili izradu robe i njenu ugradnju na termo-energetskim objektima, koji su imali kumulativnu vrijednosti u iznosu ne manjem od 8.000.000,00 KM bez PDV-a’‘, što nije zabranjeno, ali se najčešće ovakvi zahtjevi postavljaju na prethodne 3 godine”, zaključuje naš sagovornik.
Rekonstrukcija rashladnog tornja, dakle, uslediće nakon šminkanja koje je izvedeno tokom remonta prošle godine. Naime, kako je Direkt pisao, za farbanje jednog prstena, od devet koliko ima toranj, je izdvojeno oko 350 hiljada maraka bez PDV-a. Prema toj računici, samo farbanje tornja bi RiTE Gacko koštalo oko 3 miliona. Posao je tada dobila firma “Safir” iz Gacka koja se jedina I javila na pozv.
Tada su naši sagovornici komentarisalii da je teško govoriti o tome da li su cene previsoke, ali da je izvođač mogao da traži i 500 hiljada, pošto nema konkurenciju.