Od jula bi čovek očekivao lagane teme i poneku senzaciju, tek da naruši letnju monotoniju. No, sedmicu za nama su ispunili događaji koji će, možda, imati odjeke i u budućnosti. Ne, tu ne mislimo da će Crnogorci iskopati ratnu sekiru. Svet može da odahne. Odavno su u fazonu lule mira.
Bila je tesna trka. Ipak, šampion među događajima, prvo mesto u trećoj nedelji meseca godišnjih odmora, bez i najmanje sumnje, dodeljujemo procesu uklanjanja kućica na magistralnom putu od Banja Luke ka Laktašima. Ovaj događaj simbolikom i slojevitošću sigurno ulazi u trku za događaj godine.
Naravno, za ovu prestižnu titulu ga neće preporučiti to što smo iz apsurdne situacije izvukli pouke koje će nas sprečiti da isto ponovimo u budućnosti, nego to što on predstavlja – sliku šizofrene stvarnosti u svoj svojoj punoći.
Ako niste upoznati sa ovim komičnim događajem sa tragičnom istorijom i bez zatvorskog epiloga za odgovorne, na magistralnom putu, gde im mesto nije, od najvećeg grada do najvažnije palanke, pre tri godine su postavljene naplatne kućice. Kućice su tako u ilegali provele tri godine, odnele tri života, prouzrokovale desetine udesa i koštale 3,6 miliona maraka. No, pravna država je učinila svoje, a propisi su propisi, što znači da smo brzinom puža hitali ka njihovom svečanom kraju koje su postavljene odmah na početku jer je neko imao višak kućica i dobre veze.
Tužilaštvo nije našlo ništa sporno u tome što nam je neko uvalio kućice i što će sad neko da nam uvali njihovo izvaljivanje. Saobraćajni ministar, koji je i pojavom oličenje empatije, tim povodom se na udese i žrtve osvrnuo sa mnogo takta istakavši da su za nezgode krivici samo učesnici u saobraćaju. Kad piju, mogu i da očekuju da se provedu kao bosi po trniniću. To što je neko postavio prepreke na putu – nikom ništa. Uostalom, prepreke i postoje da čeliče ljude i vozače. Pa ko preživi.
Da problema nema samo u saobraćaju, nego i u unutrašnjim delima, odavno znamo. Ali na razmere problema koji su zahvatili ove organe izgleda da nismo bili spremni. Ili smo negirali stvarnost u nadi da nije sve tako crno. Stoga je javnost bila šokirana onim što je čula iz prepucavanja dva Dragana, dva ministra. Lukač se opredelio za taktiku da će sve i da ubedi ako bezbroj puta ponovi da MUP ima sjajne rezultate i da se neko urotio da uništi tu instituciju. Međutim, strategiju mu je u paramparčad razbio Mektić izjavom da vrh MUP-a diluje drogu. Kakofonija sa javnih medija Lukača i Rajka Vasića, koji se od partijskog autovao u političkog analitičara, nije uspela da amortizuje ozbiljne optužbe podržane i od same stvarnosti. Priča da se napadaju institucije i RS samo bi malu decu stavila u dilemu. I to na tren. Odrasli čekaju šta će da se desi i priželjkuju srećan rasplet.
Gastroenterologijom se bavio i nekadašnji unutrašnji i svagdašnji ministar – Petar Đokić. Govorio je na Gastro skupu u Pelagićevu kratko, tek da najavi premijerku Cvijanović koja je u fazonu; nisam stručnjak, ali mogu da pogledam. Velikim rečima koje su odjekivale prazninom, pokušala je da digne entuzijazam petnaestak ljudi koji su se slučajno zadesili pred govornicom, a inače došli da prezalogaje. Bilo je neprijatno i onima ispred govornice koji su gledali kako da se neprimetno izvuku, i onima pred malim ekranima koji su posmatrali scenu. Govornica, pak, nije ništa primećivala, opet se pohvalila rezultatima i najavila ruralni razvoj i odbranu RS.
Međutim, u raskoraku sa stvarnošću nisu samo naši prvaci. Kao da je iz iste crne gore list, i Donald Tramp se protekle sedmice više nego inače citirao na ovim prostorima. Ne, njemu nisu mogli uvaliti kućice jer se čovek bavi nekretninama, dobro poznaje stvari u toj oblasti. Ali je pravi dunster u mnoštvu drugih stvari, u geografiji i istoriji npr. Elem, crnom Donaldu su negde u šali rekli, a on shvatio za ozbiljno i izjavio da bi treći svetski rat mogli da izazovu Crnogorci. Mala zemlja sa agresivnim ljudima. A oni, kad polude, eto kataklizme. A u Crnoj Gori – muk. Ko mu reče, ko ga slaga, oca mu očinjeg? Rusi, nema ko drugi, samo bi se oni toga dosetili. I to baš u jeku sezone, ima da nam rastera sve turiste, vajkaju se Crnogorci sedeći u parku i ne znajući šta im je činiti sa iznenadnom pažnjom. Najbliži su rešenju da prilegnu i odmore se dok sve ne prođe. Što i sebi želimo. Izbori samo što nisu.