Svet se prošle nedelje bavio velikim raskidom Trampa i Maska, a nas je nikola zabavljao recitujući Kolariću-Paniću. Pevao bi taj svaku pesmu samo da ostane na poziciji. Večiti ministar petar je poručivao da se ne sekiramo za Ugljevik što u prevodu znači da je sve gotovo.
„Imam utisak da istu priču pišem već godinama“, reče mi pre neki dan koleginica iz Srbije. A kako drugačije kad decenijama pišemo o istim ljudima. Stanje je, u međuvremenu, postalo (po nas) gore, što je i logično. Ti ljudi su se tokom godina kvarili jerbo svaka vlast kvari, a apsolutna i potpuno.
Jedan od šampiona je svakako i ministar petar koji deceniju već sređuje Elektroprivredu i, znate šta, sad je izgleda baš sredio do kraja. Iz Budimpešte je poručivao da su dobili jasna zaduženja kako da Mađarskoj što bolje poslužimo.
A tamo je otišao sa bajom da nas ponudi pokrovitelju u nuždi. Prijem u Mađarskoj, tvrde upućeni, nije jeftin, plaćaju ga našim resursima. Za druga Viktora, dakako, verovatno će sve biti ispod cene.
Dogovorili su i saradnju policija u borbi protiv terorizma samo se, znajući njih, plašimo da bi terorista mogao da bude svako ko glas digne protiv prodaje zemlje. Doduše, kako mirno prolazi grabež na terenu, takvih izgleda da nema.
Za razliku od ljudi ovde koji su odustali od svoje zemlje, u Srbiji za Vučića izgleda nastupa teško vreme. Nije ni čudo kad se okružio sve nekim tipovima bez vrata, a sa kapuljačama. Valjda da sakriju pogled oslobođen misli. Glavni adut u borbi protiv studenata u blokadi mu je poluusmeni lik iz Doboja, poznatiji kao Ćaci, koga su prošle nedelje iz Studenjaka najurile kolege.
Nakon što je pogođen limenkom i poliven pivom, pojavio se u invaliskim kolicima u pratnji ministra. Iako oni znaju da je sve montirano i znanju da svi to znaju, gurali su tu priču što je mnogo gora varijanta onoga „tri miliona za sina da se ne drogira i šta mi možete“.
Ćaci se vratio u Doboj gde ga je obišla predsednica Skupštine Srbije koja bi mogla da bude mama ćaci da nije poznatija kao lača-mati.
Bio je ovde prošle nedelje i izvesni đura koji slobodno može da prođe kao ćaci premijer koji se sjajno uklopio sa našim radovanom.
A kad se sa takvim škartovim radi, rezultat ne može da bude neki. Što su ispadali smešniji, Vučić je više koristio silu, čitaj batinaše. A, na kraju nedelje- šok.
U Srbiji su građani po prvi put ustali da spreče izbornu krađu, pa je Vučićev SNS, uz svu kupovinu i kontrolu, ozbiljno poljuljan. Da je bilo pošteno, pobeda bi bila glatka. Ovako, pobedu su proglasile obe strane. Noć je, dakako, za one za kapuljačama, što znači da radi za lopove, posebno ako se sistem uspava. Ili, što je ovde slučaj, ako je i sam navukao kapuljaču. Stvari izgledaju prilično ozbiljno.
Za razliku od Srbije koja je na ivici ambisa, ovde sve sama čuda i dobre vesti.
BDP raste mada se ne vidi da nešto proizvodimo, rastu i devizne rezerve iako mnogo uvozimo, a tek ponešto izvezemo. Biće da je radovan naučio olovo da pretvara u zlato. Drugog objašnjenja nema.
A ono što je sasvim izvesno je da nam je jun sa ovim suncem i letnjim temperaturama zamirisao na more i odmor. I bi nedelja odlazi na pauzu do septembra. S obzirom na to šta ostavljamo, sigurno je da ćemo i s’ jeseni, zateći iste likove i pisati iste priče.
A možda leto služi da prikupimo energiju da se od jeseni okrene novi list? Mislite o tome.