„Neka sve propadne ako nismo na vlasti. Pamet u glavu i čepove u uši. Koliko god da zvoni, ne javljajte se na telefon“, davao je šef instrukcije staši i srđanu. Njihovo apstiniranje nas je koštalo 220 miliona, sa tendencijom da bude i više jer nisu usvojili reforme za plan rasta. Kao da to nije ništa, luka nas je obavestio da je preduzeće koje vodi više potrošilo nego privredilo. „Strujno kolo se okreće- nekad sam u plusu, a sad ste 30 miliona u minusu. Imali ste sreće što sam direktor baš ja. Da je drugi vodi, minus bi bio mnogo veći“, objašnjavao je zadovoljan sopstvenim učinkom.
„Otkad smo mi prestali da rastemo i šta nam fali“, govorio je staša srđanu vraćajući krojački santimetar u fioku. „Kad malo bolje razmislim, kad smo već tako zaposeli skupštinu, što ne bismo usvojili zakon kojim se zabranjuje rast? Kad smo mogli da odbacimo Sud BiH, možemo i sud jednog metra. Ako nastave da nas pritiskaju, možemo da odlučimo i da proteramo sve koji su viši od nas. Zna se koja je idealna visina. Sve što odstupa od ideala, može odavde da se evakuiše“, dodavao je staša stavljajući čepove jerbo su u nedelji iza nas ova dva ministra odbila da rade iako ih dobro plaćamo. „Hajde, bogati, ko će da nas kazni za to? Vidiš li da sve više glasova imamo što ih više kinjimo. Ono što je dobra vest je i da mi sve više imamo što su oni siromašniji. To je najveća draž ovog posla“, zaključili su vrli predstavnici.
Kao da je na čelu elektroprivrede da pravi minus, sa ozbiljnošću krutom, ali i dozom ponosa, luka nas je izvestio da će ovo preduzeće imati gubitak od 29 miliona i pet stotina hiljada pride.
„Posledica je to loše hidrološke situacije, što bi se reklo, viša sila, božije (ne)davanje“, rekao je ovaj menadžerski mag ne pominjući da su uništili termoelektrane iz kojih je, do sada je tako bilo, stizalo dve trećine struje u sistem. Tako je viša sila postala univerzalno opravdanje za sistemsko satiranje javnih preduzeća.
A da bi se ovi finansijski i politički promašaji relativizovali i zabašurili, leteća vlada premijera min(us)ića, kao da je prava, poslata je u Hercegovinu. Iako nisu svi aterirali, ponekog su i autom dovezli, ministri su se upoznavali sa situacijom kao da tu nisu stare kajle nego da su pali sa neba (da baš ne kažemo Marsa). Sve u svemu, jedna, kao rakija, pitka priča da lakše progutamo knedlu u grlu zbog beznađa u koje smo dospeli.
Nije za utehu, ali se mora konstatovati da je još teže bivšem glavnom baji koji mora da proguta sopstvene reči. A njih nekada ni pas s maslom, što narod slikovito kaže, ne bi mogao pojesti. Elem, iako je rekao da neće, nekada predsednik republike, a sada samo stranke, zatražio je od CIK-a otvaranje korisničkog naloga što je preduslov za učešće na izborima. Time je pomnožio sa nulom mazalice i ostale miniće koji su bili kategorični- na izbore neće ići jer su lažni i nametnuti.
U međuvremenu su ploču okrenuli, čak se u Hercegovinu spustili da budu bliže narodu. Jerbo, 23. novembar je koliko sutra. Letećim cirkusom je kampanja počela. Ako je suditi po trenutnoj atmosferi i ulozima koji su u igri, oružje se neće birati.