“U svetu bajkera nema stranaca, samo prijatelja koje još uvek niste sreli” parola je zaljubljenika u vožnju motorom. Ovih dana je aktuelna priča o Svetskoj štafeti bajkerki koja je krajem februara krenula iz Škotske, a na svom putu je prošla i kroz BiH. Cilj je da se, sa jedne strane, skrene pažnja moto-industrije na bajkerke i njihove potrebe, ali i da se one međusobno povežu i osnaže.
Štafeta koju nose bajkerke (Women Riders World Relay – WRWR) je juče stigla u BiH. Od koleginica iz Hrvatske je preuzela Darija Rajić iz Mostara koju smo zatekli ovog popodneva u Gacku. Sa ekipom je napravila predah i sabirala utiske sa poslednje deonice od Foče kojom su bile fascinirane. Skoro šest godina vozi motor koji je za nju sinonim za slobodu.
“Vozeći motor sam upoznala mnogo divnih ljudi, stekla prave prijatelje. Ova štafeta predstavlja izraz solidarnosti žena. Obići će ceo svet, a svoj put će završiti 2020. u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, objašnjava.
Očigledno je da godine, životno i profesionalno iskustvo nisu prepreka za druženje među ljubiteljima vožnje na dva točka. U ekipi je Josan iz Holandije koja već deset godina živi nadomak Beograda. Sa dečkom je počela da vozi motor pre pet godina.
“Moj veliki san je bio da vozim kroz ceo Balkan, ali mi je falila motivacija, Ova štafeta mi je dala motiv da to postignem. Veoma sam srećna, fantastičan je to doživljaj koji mi je omogućio da upoznam divne žene koje su mi kao sestre. Iako sve više žena vozi, one čine tek 19% bajkerske populacije. Štafeta je nastojanje da skrenemo pažnju moto-industrije da imamo drugačije potrebe kada je u pitanju oprema i odeća”, ističe Josan i dodaje da ne vole sve žene roze boju. “Ovo nije feministička stvar, muškarci su dobrodošli i podrška su. No, ovim želimo da pokažemo da itekako postojimo”, naglašava.
Inače, Josan je radila za internacionalnu kompaniju, boravila u gradovima širom Evrope, a u bivšoj Jugoslaviji je bila nekoliko godina uoči rata. Još tada je rekla sebi da će jednom da se vrati. To je i ostvarila 2008. godine.
“Ljudi su ovde fantastični. Sve je predivno, ljubaznost, hrana, vreme. Na drugom mestu ne bih mogla da živim. Mnogi moji prijatelji kažu da žele da idu u Nemačku ili u Holandiju da rade. Objašnjavam im da će zaraditi više para, ali će imati i veće troškove. Na kraju će se svesti na isto. Ali tamo će biti ispunjeni stresom, a ovde mogu svakog dana da popiju kafu sa prijateljima. U drugim zemljama ljudi nisu tako bliski”, priča Josan.
Iz Australije se ovoj štafeti priključila i Kolet koja je na putu već 31 dan. Jedina je osoba koja je sa štafetom prešla 12 hiljada km, od Škotske do Gacka.
“Bajkeri u svakoj zemlji su fantastični. Potrude se da nas sačekaju, pokažu put, organizuju predah, brinu se da se smestimo, povežu nas. Ovo je moj prvi boravak ovde, fascinantna je priroda, toliko mi se dopada, tako je lepo i divlje. Putevi nisu tako dobri kao što sam navikla, ali je i to izazovno”.
Kolet vozi motor već 36 godina, od svoje 18. kada je dobila dozvolu. U Južnoj Africi i Australiji, odakle dolazi, je to potpuno uobičajeno. Ne slaže se da je to muški sport niti da je ovo svet po meri muškaraca.
“Motor je sloboda. Mislim da je mnogo lepše na motoru. Muškarci jesu snažniji i duže voze motor. Ali, ako želite na motor, položite, niko vas ne sprečava. Mislim da su žene solidarne, da se podržavaju. Dolazim iz zemlje gde smo morale da se borimo za pravo glasa, pa smo uspele. I kroz karijeru sam videla da se žene međusobno podržavaju, zato ne smatram da je ovo muški svet, već da možete da dobijete ono što želite. Sve zavisi od vas. Potrudite se da ostvarite to”, poručuje Kolet.
Iako tek odnedavno u ovom svetu, Marija Grahovac iz Banja Luke deli slično mišljenje.
“ Za mene je to stil života. Počelo je tako što sam zaključila da jako volim voziti i putovati, a onda sam shvatila da to ne mora biti na dva točka. Mahom je to muški svet u kojem se žene tek pojavljuju, ali to ne treba da obeshrabri jer ne postoji razlog zašto ne bi vozile. I ova štafeta, ova globalna inicijativa je način da se pozovu žene da nam se pridruže. Ovo je prva štafeta, nadam se da će ih biti još”.
Štafeta je krajem februara krenula iz Škotske, potom kroz Irsku Vels, Englesku, Španiju, Portugaliju, Andoru, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, da bi ovog vikenda stigla u BiH.
Bajkerke su, nakon kratkog predaha, krenule ka Crnoj Gori, gde će predati štafetu koja nastavlja svoj put ka Albaniji, Makedoniji, Srbiji.
Svaka žena ima pravo da upiše svoje ime na štafeti, a uz glavnu voze se i alternativne, takozvane ripl rute za one bajkerke koje su daleko od glavne trase, a žele da učestvuju.
Inicijativa je za nepunih mesec dana okupila 16 hiljada učesnica iz 80 zemalja, a naše sagovornice očekuju da će taj broj biti znatno veći budući da se obilazak završava naredne godine.