Jedni su mu govorili da je ludak, drugi – bravo i svaka čast. No, Janko je na sve to rekao – “pa šta”. Već 11 godina posvećen je parkuru – disciplini koja ga je, kaže, učinila boljim mužem, sinom, bratom, boljom osobom. Pomogao mu je i da bolje radi.
Janka Gašića iz Trebinja možete vidjeti na bilo kom mjestu u gradu. Bilo kada. Nema maršrutu. Preskrače prepreke, hoda po ivicama mostova, skače po zidovima zgrada… Voli prirodu, jer je to njegova „sala“ za trening. Zato je njeguje i održava, ne uništava je. Priroda je i čest motiv njegovih fotografija. U svijet fotografije ušao je skoro. Slaže rubikovu kocku, čak i pod vodom, a bavi se i biciklizmom.
Nije mu cilj dokazivati se bilo kome. Ne voli takmičenja, ni rekorde. Jedino priznaje takmičenje sa samim sobom.
Za njega možete reći da je možda snažniji od drugih ljudi, ali on će odgovoriti : „Svako može biti snažan ako trenira“.
Na filmovima koje je kao dijete gledao, Janku su pokreti njihovih junaka izgledali nestvarno. Maštao je o tome. Od dječje radoznalosti, opčinjenosti prirodom, dječačkim nestašlucima došao je do ozbiljne posvećenosti svom pokretu. I to je sve parkur.
„Kada ste bili dijete i kada ste puzali, hodanje vam je djelovalo kao mašta. Sve je evolucija pokreta. Ako treniram polako i gradim osnove i ravnotežu, ako ispitujete stalno svoje mogućnosti sa izazovima, izazovi vas tjeraju da napredujete, polako povećavate svoje mogućnosti i na kraju to postane ovo što je sada. Sve me je parkur naučio“, kaže Janko.
Parkur nije sport, parkur je disciplina, naglašava Janko, dok pokušava objasniti kako se parkurom može baviti svako, bez obzira na fizičku i psihičku spremnost.
„Vi ste tu da budete bolji. Ako ja skačem sa visine od četiri metra, vi to ne morate. Parkur nema pravila. Cilj je da unaprijedite sebe i svoj pokret u mjeri do koje to možete. Nisu bitna ni takmičenja, ni medalje, ni prizanja“, objašnjava on.
U više navrata su mu se pridruživali drugi momci i djevojke u želji da usavrše svoje pokrete, no svi bi brzo odustajali. Janko je, uprkos komentarima da je sve to što radi bezveze i pogrešno, istrajao u tome. Jadnostavno, kaže, da je to tako zato što voli parkur i sve ono čemu ga je naučio.
„Sve zavisi od osobe, zavisi kakvo je njihovo razmišljanje. Ljudi su od djetinjstva ograničeni u razmišljanju, jer je na njih uticala ova sredina. Ja ne dam da sredina utiče na mene. Ja ako nešto odlučim da je ispravno, onda je to za mene ispravno. Nema veze što svi drugi misle drugačije. Parkur me naučio šta je ispravno, a šta ne”, kaže i zaključuje za kraj: “„Stvoren sam za to“.
Ako ste se zapitali ko je Trebinjac koji je prije nekoliko dana zaplivao u ledenoj rijeci Sušici u Lastvi nadomak Trebinja, to je bio Janko Gašić. I opet su neki rekli – ludak, a neki – svaka čast.